Mudre misli Simon de Bovoar koje se ne zaboravljaju: Ne želim da žene imaju moć nad muškarcima, već nad sobom

Ona je bila je francuska književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i iznad svega feministkinja.

Rođena u Parizu, rasla je kao religiozna devojčica i nameravala je da postane časna sestra. Međutim, u tinejdžerskim godinama, izgubila je veru i ostala je ateista do kraja svog života. Postala je je deveta žena koja je diplomirala na Sorboni i posvetila se profesiji profesorka filozofije u Marseju, Ruanu i Parizu. Dok se 1943. nije posvetila književnosti.

Njena veza i životno saputništvo sa filozofom Žan-Pol Sartrom je ostalo legendarno i veoma progresivno, čak i za današnje vreme. Iako su bili partneri pedeset i jednu godinu, ona je odlučila da nikada ne želi da se uda ili živi u zajednici. Umesto toga imala je ljubavnice i ljubavnike i nikakvu ambiciju da postane majka. Svoj život posvetila je obrazovanju i političkom angažmanu, pisala je i podučavala.

Neka od njenih najpoznatijih dela su romani egzistencijalističke tematike: “Gošća”, “Krv drugih”, “Svi su ljudi smrtn” i “Mandarini”, kao i drama “Nekorisna usta” i memoari “Uspomene lepo vaspitane devojke”. U poslednjem delu ostala je upamćena njena napomena:

„… Individualizam mog oca i paganski etički standardi bili su u potpunoj opoziciji na rigidnim moralnim konvencionalizmom moje majke. Ova neravnoteža, koja je moj život učinila nekom vrstom beskonačnog spora, je glavni razlog što sam postala intelektualka”.

Poznata je i po eseju “Drugi pol”, koji predstavlja detaljnu analizu ugroženog položaja žene i utemeljuje osnove feminizma. Tokom 1970-ih de Bovoar je postala aktivna u francuskom pokretu za oslobođenje žena. Napisala je i potpisala Manifest 343 1971. godine, koji je uključivao i listu poznatih žena koje su uradile abortus, tada ilegalan u Francuskoj.

– Nijedna žena ne bi trebalo da bude zadužena da ostaje kod kuće i odgaja decu. Društvo bi se trebalo u potpunosti promeniti. Žene ne bi trebalo da imaju taj izbor, jer ako on postoji, previše žena će učiniti upravo to. Ovo je način da se žene usmeravaju u određenom pravcu – izjavila je u intervjuu s Beti Fridan, kako prenosi Vikipedija.

Umrla od upale pluća 14. aprila, 1986. godine u Parizu, u svojoj 78. godini, i sahranjena je pored Sartra na groblju Monparnas u Parizu. Iza nje su ostale misli posvećene oslobađanju žena – koje se ne zaboravljaju.

“Slobodna žena je sušta suprotnost lakoj ženi”

“Ja sam intelektualac. Nervira me što se ova reč pretvara u uvredu: ljudi kao da veruju da im praznina mozga puni testise.”

“Žena je osuđena na nemoral jer se moral za nju sastoji u inkarniranju neljudskog entiteta: jake žene, majke vredne divljenja, poštene žene, itd.”

“Niko nije arogantniji prema ženama, agresivniji ili prezriviji od muškarca zabrinutog za svoju muževnost.”

“Muškarce plaši žena koja ih se ne plaši, rekao mi je jedan mladić.”

“Žena nije žrtva nikakve misteriozne sudbine: ne smemo zaključiti da je njeni jajnici osuđuju da večno živi na kolenima.”

“Ne želim da žene imaju moć nad muškarcima, već nad sobom.”

“Najzad sam srela čoveka koji je umesto da se pokorava svojoj sudbini sam izabrao svoj život.”

“Od trenutka kada se rodite počinjete umreti. No, između rođenja i smrti postoji život.”

“Žena je sve što muškarac traži i sve do čega ne dopire.”

“Kada se žene ponašaju kao žene, optužuju ih da su inferiorne. Kada se žene ponašaju kao ljudska bića, optužene su da se ponašaju kao muškarci.”

“Promenite svoj život danas. Ne kockajte sa budućnosti, delujte odmah, bez odlaganja.”

“Previše sam inteligentna, zahtevna i previše snalažljiva da bi iko mogao da preuzme kontrolu nad mnom u potpunosti. Niko me ne poznaje ili voli u potpunosti. Imam samo sebe.”

“Žena se ne rađa, žena se postaje.”

“Biti svoj, jednostavno svoj, je tako neverovatno i krajnje jedinstveno iskustvo da je teško ubediti sebe da se tako jedinstvena stvar dešava svima.”

“Moraš da počneš od mesta gde si danas i od onoga što može da se uradi.”

“Samospoznaja nije garancija za sreću, ali je na strani sreće i može da obezbedi hrabrost da se za to bori.”

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs