Brazil i Francuska lansirali projekat zaštite amazonske prašume: Vrednost je preko milijardu dolara

Brazil i Francuska pokrenuli su u utorak investicioni program za zaštitu brazilske i gvajanske amazonske prašume koji uključuje milijardu evra (1,1 milijardu dolara) privatnih i javnih sredstava u naredne četiri godine.

To je saopšteno tokom trodnevne posete francuskog predsednika Emanuela Makrona toj južnoameričkoj zemlji, gde je sleteo u utorak u Belem, blizu ušća reke Amazon, a sačekao ga je brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva.

– Okupljeni u Belemu, u srcu Amazona, mi, Brazil i Francuska, amazonske zemlje, odlučili smo da udružimo snage kako bismo promovisali međunarodnu mapu puta za zaštitu tropskih šuma- navodi se u zajedničkom saopštenju.

Njihovo obećanje da će zajedno raditi na zaustavljanju krčenja amazonske šuma do 2030. godine kako bi doprinelo usporavanju globalnog zagrevanja dolazi dve godine pre nego što će Brazil biti domaćin pregovora o klimi COP30 u Belenu 2025. godine

– Predsednici su izrazili svoju posvećenost očuvanju, restauraciji i održivom upravljanju svetskim tropskim šumama i složili se da rade na ambicioznoj agendi, uključujući razvoj inovativnih finansijskih instrumenata, tržišnih mehanizama i plaćanja za ekološke usluge-  dalje se navodi u saopštenju.

Makron i Lula da Silva su posetili projekat održivog razvoja za proizvodnju čokolade na ostrvu u blizini Belema i sastali su se sa domorodačkim liderima.

Na tom događaju, Makron je odlikovao vođu starosedelaca i aktivistu za zaštitu životne sredine Raonija Metuktirea, poglavicu naroda Kajapo, Nacionalnim ordenom Legije časti, najvišim francuskim ordenom za zasluge, za njegovu borbu za zaštitu prašume i prava starosedelaca.

Poglavica Raoni, koji je postao globalna referenca za kampanju zaštite Amazonije tokom 1980-ih sa muzičarem Stingom pored sebe, predao je Makronu dokumenta u kojima se osuđuje uticaj na životnu sredinu koji će planirana železnica koju podržavaju uzgajivači soje imati na starosedeoce, za koje je rekao da nisu konsultovani.

Raoni je zamolio Lulu da Silvu da ne odobri izgradnju železničke pruge od 1.000 km poznate kao Ferrograo koja bi smanjila troškove agrobiznisa za isporuku žitarica iz države Mato Groso u luke reke Amazon i na međunarodna tržišta.

Uprkos ranijim sukobima oko životne sredine, odnosi između Francuske i Brazila oporavili su se sa niske tačke 2019. godine kada je Makron predvodio talas međunarodnog pritiska na tadašnjeg predsednika Žara Bolsonara zbog požara koji besne u Amazoniji. Bolsonaro je optužio Makrona i druge zemlje G7 da se prema Brazilu odnose kao prema “koloniji”.

– Nakon četvorogodišnjeg pomračenja i praktičnog zamrzavanja političkih odnosa između naše dve zemlje tokom Bolsonarovog predsedavanja, mi smo u procesu ponovnog pokretanja bilateralnih odnosa i strateškog partnerstva sa Brazilom-  rekao je u petak savetnik francuskog predsednika, preneo je Rojters.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs