Na današnji dan doneta odluka o potpisivanju Trojnog pakta: Jugoslavija porušila sopstvenu neutralnost

Na današnji dan pre 83 godinu doneta je odluka da Jugoslavija uđe u savze sa silama Osovine.

Drugi svetski rat počeo je septembra 1939, invazijom Trećag rajha na Poljsku. Francuska i Engleska odmah su objavile rat Hitleru čime se Evropa podelila na dve strane.

Jugoslavija se tu našla u nebranom grožđu. Izmorena od decenija ratovanja, nije imala uslova da uđe u još jedan sukob, pa je najpametnija odluka bila da se drži podalje od konflikta.

Kraljevina je čuvala neutralnost skoro dve godine, ali je bilo jasno da neće moći još dugo. Sile Osovine ušle su u Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku, a Italija je okupirala Albaniju. Bilo je jasno da je pitanje vremena kada će i Grčka pasti pod Nemačku “šapu”, čime bi Jugoslavija bila potpuno okružena.

Pritisak na Jugu dolazio je sa obe strane, a na Kneza Pavla, namesnika koji je upravljao državom umesto maloletnog kralja Petra II, palo je breme donošenja teške odluke koja će u mnogo čemu uticati na dalji tok istrije zemlje.

Hitler je pozvao jugoslovensku vladu na sastanak u Slzburg, gde su se i našli 14. februara, nakon čega je 4. marta nastupio još jedan sa Firerom u Berhtesgardenu, u kom je učestvovao regent Pavle Karađorđević. Jugoslavija je bila uslovljena ratom da pristupi savezu. Obećano joj je da nemačka vojska neće narušavati njen teritorijalni ingeritet. Luka Solun bi za uzvrati bila dodeljena Kraljevini.

Na zasedanju Krune 6. marta su većali, pored namesnika kneza Pavla, Radenka Stankovića i Ivana Perovića, predsednici vlade Dragiša Cvetković i Vlatko Maček, ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Marković, ministar vojske i policije general Petar Pešić i ministar dvora Milan Antić i Fran Kulovec.

Radenko Stanković se jedini protivio potpisivanju Trojnog pakta, a Knez Pavle se nemilice složio da je to u tom trenutku bilo užno, uz ove reči:

“Nisam pobornik potpisivanja pakta sa silama Osovine, jer najiskrenije želim da Kraljevina Jugoslavija sačuva svoju političku i ekonomsku nezavisnost i neutralnost, ali isto tako ne želim da pocepam državu kojoj sam bio staratelj u ime svog mladog kralja Petra, kao i u ime pokojnog kralja Aleksandra, kome sam obećao da ću se boriti za očuvanje jugoslovenske nacionalne države. Nemačka nam nudi Solun, a meni je ta ponuda krajnje neprijatna, jer mi ne nameravamo da bilo šta uzmemo od Grka, koji uživaju naše najiskrenije simpatije kao naša braća koja su nas 1916. godine udomila, nahranila i spasila našu vojsku od pomora. Zato je ova ponuda uvredljiva i ponižavajuća. Solun je grad koji je zadužio Jugoslaviju, tu se pripremala naša vojska za slavnu ofanzivu oslobođenja naše zemlje 1918. godine. Zar da mi budemo njegovi okupatori? To nikako. Što se tiče ovog glasanja, ja ću ostati neopredeljen i moj glas nemojte da brojite, ionako spremam ostavku na mesto namesnika. Hvala vam.”

Na kraju tog zasedanja doneta je odluka da Jugoslavija pristupi trojnom paktu, koji je konačno i potpisan 25. marta u Beču. Time je Jugoslavija pogazila svoju neutralnost i deklarisala se kao pristalica politike sila Osovina.

Dva dana kasnije izbijaju masovni protesti na ulicama Beograda, čime je narod pokazao bunt protiv te odluke.

Poništena je, nemački izaslanici ubrzo napuštaju Beograd, a 6. aprila 1941. počinje nemačka invazija na Jugoslaviju, u sklopu operacija “Marita”.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs