Kako je Tramp novom opasnom izjavom podigao uzbunu u NATO-u dok su njegove pristalice oduševljene

Sugerisanje na mitingu u Južnoj Karolini da će “ohrabriti” agresore (na primer Rusiju) “da rade šta god žele” sa zemljama NATO-a koje ne plate svoje obaveze, izazvalo je momentalnu osudu Bele kuće. Portparol je komentar nazvao “užasavajućim”, rekavši da “ohrabruje invazije ubilačkih režima na naše najbliže saveznike”.

I generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg reagovao je silovito.

“Svaki nagoveštaj da saveznici neće braniti jedni druge podriva našu bezbednost, uključujući i onu SAD, i dovodi američke i evropske vojnike u povećan rizik”, rekao je on.

Da li je Tramp mislio ono što je rekao? Verovatno ne, piše BBC i dodaje da je ovo tipično Trampovo ponašanje – da kaže nešto provokativno, osvane na naslovnicama, razbesni svoje kritičare i oduševi svoje fanove.

Ipak, ironično, u nekim delovima NATO-a postoji nevoljna zahvalnost za pretnje Trampa kada je bio u Beloj kući. Još 2018. godine, predsednik Tramp je bio toliko ljut zbog neuspeha nekoliko evropskih zemalja da ispune svoju dogovorenu kvotu trošenja 2% BDP-a na odbranu da je zapretio da će u potpunosti povući SAD iz alijanse.

Vojni šefovi širom NATO-a bili su zgroženi. Ako bi američki predsednik ikada ispunio takvu pretnju, ostavljajući Evropu da se brine sama za sebe, to bi toliko ozbiljno narušilo savez da bi prestao da postoji u svom sadašnjem obliku.

Ali šok koje je izazvala, zajedno sa ruskom invazijom na Ukrajinu u punom obimu 2022. godine, uticali su na to da su neki, posebno Nemačka, obećali da će u skladu sa tim povećati svoje troškove za odbranu.

Za Trampove pristalice, ali i druge, njegova zamerka zbog toga što druge nacije ne plaćaju svoj dug snažno odjekuje. Prema statistikama koje je objavio sam NATO, vojna potrošnja SAD u 2023. iznosila je 3,49% BDP-a. Velika Britanija je potrošila 2,07%, ali su Nemačka, Francuska, Italija i Španija sve bile ispod dogovorenog praga od 2%.

Rečeno je da su zemlje najbliže ruskim granicama trošile najviše u procentima.

U američkoj republikanskoj stranci čuju se glasovi koji govore: “Zašto bismo mi, Amerika, nosili teret odbrane Evrope kada ona neće platiti za svoju odbranu?”.

Trampovi komentari i dalje predstavljaju opasan razgovor u opasnom trenutku, za NATO i zapadni svet, piše BBC, dok se Ukrajina i dalje bori da potisne Rusiju.

Ruske snage ostaju čvrsto na mestu u oblastima koje su zauzele i polako potiskuju Ukrajince u Donbasu. Moskva je pomerila svoju ekonomiju na ratnu osnovu, izdvajajući oko 40% nacionalnog dohotka za odbranu, proizvodeći oružje lošeg kvaliteta u ogromnom broju u nadi da će nadvladati odbranu Ukrajine.

Poljska i baltičke države su ubeđene da će Rusija, kada predsednik Putin ostvari svoje ratne ciljeve u Ukrajini, ponovo izgraditi svoju vojsku i krenuti prema njihovim zemljama, možda u roku od tri godine.

Mnogo nade se polaže u dugotrajnu vrednost odvraćanja nečega što se zove član 5. Ovo je deo ustava NATO-a koji predviđa da napad na bilo koju državu članicu zahteva kolektivnu odbranu svih.

Drugim rečima, ukoliko bi Moskva odlučila da pošalje tenkove preko svojih granica u, recimo, Estoniju, onda bi to izazvalo masovan odgovor NATO-a. Pod Trampovim predsedništvom ta izvesnost ne bi izgledala ni približno tako izvesna i u tome leži opasnost u Trampovim komentarima, piše BBC.

Medij piše da ako bi neka zemlja počela da sumnja u posvećenost Vašingtona odbrani svojih saveznika, onda rizikuje veliku pogrešnu procenu.

Na kraju podseća da su pre dve godine obaveštajni ljudi predsednika Putina rekli su mu da će Zapad sedeti skrštenih ruku ako on napadne Ukrajinu. Pogrešili su – i usledio je katastrofalan rat.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs