Po celoj Evropi se otvaraju rudnici sa ovim elementom, a ima ga i u Srbiji: Tvrde da bez njega nema budućnosti

Dani automobila na naftne derivate su odbrojani. U Evropskoj uniji njihova prodaja biće zabranjena od 2035. godine, što znači da će električni automobili postati norma.

Sa ovom zabranom raste i potreba za proizvodnjom litijumskih baterija, odnosno smatra se da će globalna proizvodnja morati da se poveća 40 puta za 20 godina. Trenutno četiri zemlje imaju monopol na ekstrakciju litijuma u svetu, a to su: Australija, Čile, Kina i Argentina.

Naime, u Australiji i Čileu se vrši 77 odsto svetske proizvodnje litijuma, prema podacima iz 2022. godine.

A gde je tu Evropa? Kontinent se nalazi na nalazištima litijuma, ali ona nikada do sada nisu eksploatisana.

Podaci, koji su pripremljeni za Evropski parlament 2021. godine, pokazuju da će Evropi biti potrebno od 18 puta više litijuma do 2030. i 60 puta više do 2050. godine, kako bi zadovoljila projektovanu potražnju za električnim vozilima, koja pretežno koriste litijumske baterije.

Prema studiji Blandine Gourcerol najveće rezerve litijuma nalaze se u Češkoj (31%), Srbiji (27%) i Ukrajini (15%). Sledi Španija sa 13%, a ostale zemlje imaju veoma ograničene rezerve (Francuska 4% i Nemačka 3%).

Gde je Srbija na mapi?

Ruda jadarit pronađena je još 2004. godine u Jadarskoj dolini, a internacionalna mineraloška asocijacija zvanično ga je priznala kao novi mineral u novembru 2006.

Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude, rangiran je kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu.

Prema podacima sa sajta Green European Journal, u Srbiji ima oko 1,2 miliona tona litijuma, što nas čini trećim najvećim nalazištem u Evropi. Odmah nakon Nemačke i Češke.

Međutim, Vlada Srbije je u februaru 2022. godine odustala od projekta “Jadar”, čime je Evropa ostala bez najvećeg rudnika litijuma.

Iak Srbija nema najveće rezerve litijuma, ono što je izdvaja u odnosu na sve druge zemlje u Evropi, je kvalitet resursa i kapacitet ,,koliko dugo se može eksploatisati”.

– Evropa je imala projekat “Priroda 2020” da se podzemna eksploatacija izbaci iz Evrope i kad su svi videli da postaju zavisni od Kine i da im nedostaju kritične mineralne sirovine, pa i bakar, onda to više ne važi i Evropa počinje da razvija svoje rudnike – priča za Telegraf Biznis profesor Dinko Knežević sa Rudarsko-geološkog fakulteta i dodaje da svaki dan koji ističe, ima svoju cenu.

– Svaki dan što kasnimo, ima svoju cenu. Svaki dan koji ne otkopavate, vi beležite ekonomski minus. Polako nas prestižu u Evropi.

U Srbiji bi se litijum podzemno eksploatisao, na dubinama između 370 i 650 metara.

Smatra da Češka i Nemačka imaju najveće šanse da prve počnu sa iskopavanjem litijuma.

Evropljani se utrkuju

Nekoliko kompanija se utrkuje da dovede kapacitete za preradu litijuma u Evropu prenosi Direct Industry.

Nemačka “Vulcan” projekat

Australijska kompanija Vulcan Energy trenutno radi na pilot projektu u dolini Gornje Rajne u Nemačkoj. Ideja je da se proizvede litijum bez emisija ugljenika korišćenjem geotermalne energije za ekstrakciju podzemnih slanih voda koje sadrže litijum iz Gornje Rajne. Konačni litijum hidroksid će se stvoriti elektrolizom. Kompanija kaže da su uspeli da proizvedu 57,1% litijum hidroksida, premašujući uobičajene specifikacije za bateriju od 56,5%. Probno postrojenje Vulcan u Nemačkoj radi od aprila 2021. i očekuje se da će pokrenuti komercijalnu proizvodnju 2025.

Češka “Cinovec” projekat

Projekat Cinovec, koji se nalazi 100 km od Praga u Češkoj, sprovodi European Metals Holding. Cilj mu je da proizvodi skoro 30.000 metričkih tona litijuma za baterije godišnje u periodu od 25 godina. Prema studiji izvodljivosti European Metals-a iz 2022. godine, Cinovec ima potencijal da postane proizvođač najjeftinijeg litijuma iz rudnih stena na svetu. U januaru 2023. godine, Evropska komisije je ovo projektu dodelila status projekta od strateške važnosti i opredelila 49 miliona evra za njegov dalji razvoj.

Austrija “Volfsberg” projekat

European Lithium razvija Volfsberg projekat u Koruškoj, 270 km južno od Beča, u Austriji. Smešten u srcu Evrope, ovaj projekat rudnika planira da izvuče 10.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje. Prema navodima kompanije, ovim će se opremiti baterije oko 200.000 električnih vozila. Nadaju se da će postići radnu stopu od 800.000 metričkih tona godišnje sa životnim vekom rudnika od preko deset godina. Kompanija očekuje da počne proizvodnju 2025. godine.

Finska “Keliber” projekat

Finska kompanija Keliber Oj, specijalizovana za rudarstvo i hemikalije za baterije, trenutno vodi projekat u zapadnoj Finskoj sa ciljem dostizanja proizvodnje od 15.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje počevši od 2025. Kompanija takođe teži održivoj proizvodnji. Litijum koji planiraju da izvade imaće, kažu, manji ugljenični otisak od konkurencije. To je zato što se rafinerija nalazi 70 km od rudnika. Pored toga, više od polovine električne energije u finskoj nacionalnoj mreži proizvodi se iz obnovljivih izvora energije. Potencijal ovog ležišta je privukao pažnju velikih investitora, pa je južnoafrički rudarski gigant Sibanie-Stillvater preuzeo 79% vlasništva nad projektom. Inače, projekat je u februraru ove godine dobio sve dozvole koje su neophodne da bi počela izgradnja.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs