Crni podaci, postajemo zemlja starih: Mnogi gradovi u Srbiji će se za 30 godina svesti na sela

U narednih 30 godina Srbija će demografski biti starija. Mnogi gradovi će se po broju stanovnika svesti na sela, a i radno sposobnih će biti manje, pokazuje izveštaj Republičkog zavoda za statistiku.

Srbija će brojati isto stanovnika kao i 1953. godine. Prema projekcijama, do 2052. taj broj će se smanjiti za oko milion i po, a glavni uzrok tome biće negativan prirodni priraštaj. Slično smanjenje se očekuje i za radno sposobno stanovništvo sa 4,3 na 3 miliona.

Osim toga, nastavlja se i proces starenja stanovništva, a prosečna starost će do 2052. porasti sa 44 na 46 godina, pokazuje izveštaj. Zabrinjava i podatak da će se broj predškolaca i dece do 14 godina smanjiti i da će biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina.

U narednih 30 godina se očekuje i depopulacija četiri regiona Srbije, od toga najslabijeg intenziteta u beogradskom regionu sa oko pet odsto. Vojvodina će izgubiti četvrtinu stanovništva, a u dva regiona gubitak bi bio oko 30 odsto. Republički zavod za statistiku nema podatke za Kosovo.

Procena je da će se stanovništvo koncentrisati u urbanim sredinama, što će rezultirati time da će na području Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Niša i Kragujevca živeti skoro polovina ukupnog stanovništva Srbije.

Šantić: Proces koji se dešava na prostoru cele Evrope

Profesorka na Geografskom fakultetu u Beogradu Danica Šantić kaže da je ovakav izveštaj očekivan.

“Posle svakog popisa Republički zavoda za statistiku uradi jednu procenu broja stanovnika. Te 2011. je uradio do 2041. godine procenu broja stanovnika, sada nakon popisa 2022. imamo i ovu procenu. I negde se čini da su to brojke koje su prilično realne. Najava je bila da postajemo zemlja starih, to nije proces koji je zastupljen samo u Srbiji, to je proces koji se dešava na prostoru cele Evrope, pre svega na prostoru razvijenog dela sveta, ali polako i ove mlade nacije i mlade države koje se nalaze na afričkom i azijskom kontinentu, postaju sve starije”, rekla je ona i dodaje da je civilizacijska želja kroz vekove bila da živimo što duže i da provodimo život u dobrom zdravlju i da se čini da se u tome uspeva, ali kao da smo time iznenađeni.

Kako kaže, možemo da imamo i najbolju populacionu politiku u svetu, ali rezultati će biti očigledni tek za 15 do 20 godina što se tiče fertiliteta.

“U izveštaju je navedeno da je ovo sve rezultat pre svega negativnog prirodnog priraštaja, ali ja moram da podsetim još jednom da mi zvanične podatke o iseljavanju nemamo. A kada uzmete u obzir da se kontingent stanovnika koji se iseljava sastoji od radno sposobnog i reproduktivno sposobnog stanovništva, onda mi se čini da negde nedostaje i ta komponenta koja je izuzetno zastupljena u ovom opadanju broja stanovnika”, rekla je ona.

Ističe da izveštaj pokazuje da će zaječarska i borska oblast izgubiti oko 50 procenata svog stanovništva do 2050. godine.

“To je, ako znamo da su oni prvi počeli sa intenzivnim iseljavanjem 60-ih godina, definitivno rezultat i odlaska ljudi sa ovog prostora. Što se tiče ovih pet gradova koji su navedeni u izveštaju da će 50 procenata stanovništva Srbije živeti u njima, opet imamo doseljavanje, pre svega unutrašnje migracije, a kada pričamo o Novom Pazaru, to je i pozitivan prirodni priraštaj, jer je to opština koja uz još par opština nikada nije zabeležila negativan prirodni priraštaj od kada se vrše statistička praćenja”, naglasila je ona.

Na pitanje kako će pad broja radno sposobnog stanovništva uticati na ekonomiju zemlje, Šantić kaže da je to jako važna tema jer su demografske teme usko vezane sa ekonomskim i mi sada imamo situaciju da Srbija uvozi radnu snagu.

“Dakle, jasno je da tržište rada mora biti popunjeno, mora biti popunjeno ukoliko želimo da ekonomija ostane na ovakvom nivou što se tiče recimo država Evropske unije. Mi sada svi znamo onaj čuveni broj iz prethodne godine da je oko 50.000 stranih radnika dobilo radnu i boravišnu dozvolu na prostoru Srbije. Ove godine se očekuje još više, tako da su to procesi koji se dešavaju svuda u Evropi. Mi jesmo malo skeptični po tom pitanju, ali ekonomija je prosto vrlo jednostavna, odnosno funkcionisanje, to je da bez radne snage prosto ne možemo očekivati ni neki stabilan ekonomski razvoj”, zaključila je profesorka.