Proslava Svete Petke i crkvena slava u Bondiju

Ovaj značajan dan slavi se i kao crkvena slava u hramu Svete Paraskeve u Bondiju, što ga čini posebnim događajem za srpsku zajednicu u Parizu i širom Francuske.

Sveta Petka, zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, izuzetno je poštovana u srpskom narodu i nalazi se na šestom mestu po broju onih koji je slave u Srbiji. Ovaj praznik pruža priliku vernicima da se okupe i proslave njeno ime, a dijaspora u Parizu posebno je pozvana da prisustvuje ovom događaju i učestvuje u liturgijskom slavlju u Bondiju.

Prema narodnim verovanjima, na današnji dan se ne preporučuje pranje veša, mešenje hleba, šivenje i obavljanje teških poslova, posebno kada su u pitanju žene. Na ikonama, Sveta Petka je prikazana u monaškoj odeći s krstom u ruci, simbolizujući njen asketski život u pustinji. Mnogi srpski hramovi su posvećeni njoj, a brojni vernici slave je kao svoju krsnu slavu.

Ime Svete Petke, ili Paraskeve, ima grčko poreklo i znači “petak”. Ova svetiteljka rođena je krajem 10. veka u Epivatu, blizu grada Kalikratije u Maloj Aziji, a prema pisanju Srpske pravoslavne crkve Svetog Save u Londonu, bila je srpskog porekla.

Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani. Pored nje, imali su i sina Jevtimija, koji se, uz odobrenje roditelja, zamonašio i kasnije postao episkop Maditski.

Petka je od ranog detinjstva pokazivala duboku pobožnost. Posle smrti roditelja, odlučila je da se pokloni svetim mestima i otputovala je u Carigrad, gde je pet godina provela u crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.

„Nakon toga, otišla je u Palestinu kako bi posetila sveta mesta vezana za Spasiteljev život. Po Božjem promislu, nastanila se u Jordanskoj pustinji, gde je provodila život u podvigu do duboke starosti”, navodi časopis SPC „Svetosavsko zvonce“.