Serijski incidenti: Kina na ivici nervnog sloma?

Ova učestala dešavanja stvaraju sliku društva koje je poput ekspres lonca pred pucanjem.

Desetine preplašene dece beže u panici. Tela razbacana po zemlji. Ovakve slike kruže internetom nakon tragedije koja se dogodila u Kini u utorak, 19. novembra, kada je automobil udario grupu roditelja ispred osnovne škole u gradu Changde, u provinciji Hunan, u centralnom delu zemlje. Prema navodima kineske novinske agencije Xinhua, nekoliko dece i odraslih je povređeno, ali nije bilo smrtnih slučajeva.

Automobil su zaustavili roditelji i školski obezbeđenje, dok je policija uhapsila vozača, starog 39 godina.

Najsmrtonosniji napad u poslednjih deset godina

Snimci i fotografije ovog incidenta brzo su uklonjeni sa društvenih mreža, primetio je CNN. Kineski članci koji su pokrivali ovaj događaj onemogućili su ostavljanje komentara.

Vlasti su promptno zatvorile sve izvore informacija, ne pružajući dodatne detalje o okolnostima događaja. Ništa nije rečeno o motivima vozača, niti da li je u pitanju bio nesrećni slučaj ili nameran čin.

“Svi pokušavamo da razumemo šta se trenutno dešava u Kini”, kaže Christian Göbel, sinolog i stručnjak za odnose između države i društva u Kini, sa Univerziteta u Beču. Incident ispred škole u Changdeu podseća na druge tragedije koje su se nedavno desile u ovoj zemlji.

Napad autom automobilom u kojem je pre nedelju dana poginulo 35 osoba ispred stadiona u Zhuhaiu, gradu na jugu Kine, izvršio je šezdesetogodišnjak koji je trenutno hospitalizovan. Ovaj napad je najsmrtonosniji u Kini od niza nasilnih incidenata u regionu Xinjiang 2014. godine.

Još jedan tragičan napad dogodio se u subotu, 16. novembra, kada je osam mladih ubijeno u napadu nožem u blizini univerziteta u Wuxiju, na istočnoj obali Kine.

Početkom oktobra, napad nožem ispred osnovne škole u Pekingu ostavio je pet povređenih, uključujući troje dece. Nekoliko nedelja ranije, napad nožem u supermarketu u Šangaju rezultirao je sa tri mrtve i petnaest povređenih osoba.

U septembru, školski autobus je naleteo na grupu učenika ispred srednje škole u Tai’anu, na severoistoku zemlje, usmrtivši 11 osoba i povredivši njih 13. Vlasti nisu precizirale da li je u pitanju bio nesrećni slučaj ili nameran napad.

“Početak kolektivne introspekcije”

Za zemlju koja se ponosi jednim od najnižih stopa nasilnih zločina u svetu, ovi incidenti su izazvali “neku vrstu kolektivne introspekcije”, primećuje Marc Lanteigne, sinolog sa Univerziteta Arktika u Norveškoj.

Kineski internet korisnici su se pitali da li postoji veza između ovih naizgled nepovezanih tragedija, pogotovo jer su deca često bile žrtve.

Motivi za napade su različiti. Vlasti su saopštile da je napadač u Zhuhaiu nedavno prošao kroz težak razvod. Napad u Wuxiju izvršio je mladić od 21 godine, nezadovoljan svojim neuspehom na ispitu i životnim uslovima. Napadač u Šangaju je, prema tvrdnjama vlasti, imao finansijskih problema.

“Jedino što povezuje ove napade je osećaj frustracije koji se izražava kroz nasilje”, zaključuje Marc Lanteigne.

Ekstremno nasilje kao jedini izlaz u autoritarnom režimu koji ograničava slobodu izražavanja? Christian Göbel upozorava da je to previše pojednostavljen zaključak. “I u zemljama poput SAD, gde nema autoritarnog režima, svedoci smo sličnih izlivanja nasilja, poput masovnih pucnjava u školama”, ističe on.

“Osveta društvu”

Na kineskim društvenim mrežama često se pojavljivala fraza “osveta društvu” pre nego što bi ti komentari bili cenzurisani. Ovo ukazuje da napadači nisu nužno ogorčeni na politički sistem, već na društvo iz kojeg se osećaju isključenima, kaže Marc Lanteigne.

Dok stručnjaci upozoravaju da ovi incidenti možda nemaju direktnu povezanost sa širim društvenim nezadovoljstvom, vlasti su odlučne da spreče bilo kakvu javnu raspravu na ovu temu. Cenzura je bila brza i efikasna, čak su uklonjeni i cvetni aranžmani ostavljeni u znak sećanja na žrtve ispred stadiona u Zhuhaiu.

“U trenutnom ekonomskom kontekstu, mnogi ljudi imaju neispunjena očekivanja i samo im je potrebna varnica da se njihov bes ispolji”, zaključuje Christian Göbel. Ovo nezadovoljstvo, ako se ne kontroliše, može postati veliki izazov za kineske vlasti.