Pariski krovovi ulaze u kulturnu baštinu Uneska

„Pariz bez svojih krovova je kao Pariz bez Ajfelove kule.“ Ovog 4. decembra, Unesko je dodao na svoju listu nematerijalne kulturne baštine veštine pariskih pokrivača krova i ukrašivača.

Pokrivači krova, nazvani po cinku, sivom metalu koji prekriva gotovo 80% pariskih krovova, zajedno sa ukrašivačima krova, doprineli su obnovi katedrale Notr Dam.

Delphine Bürkli, gradonačelnica 9. pariskog okruga, izrazila je „ponos i uzbuđenje“ povodom uspeha kandidature koju je pokrenula 2014. godine. „Ova kandidatura je za mene uvek bila prilika da se vrednuje baština koja ima pogled u budućnost“, istakla je.

Kandidatura, koju je Ministarstvo kulture odabralo krajem 2022. i predstavilo Unesku kao francuski predlog u martu 2023. godine, deo je 67 predmeta koje je ove nedelje razmatrao Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalne kulturne baštine, koji se sastao u Asunsionu, u Paragvaju.

Dobrodošlo priznanje

Prvobitni cilj kandidature bio je da pariske krovove i s njima povezane zanate klasifikuje kao svetsku baštinu Uneska, ali zbog složenosti procedure, kandidatura je 2017. godine preusmerena na priznavanje ove dve profesije kao francuske nematerijalne baštine, a potom i Uneska.

„Naš cilj je pre svega bio da skrenemo pažnju na veštine koje se prenose s generacije na generaciju“, objasnio je Mériadec Aulanier, generalni delegat Sindikata preduzeća za klimatski inženjering i pokrivanje krovova.

„Problem ove profesije je to što se obavlja na krovovima, pa ljudi na ulici ne vide te majstore“, istakao je predlagač projekta. Nedostatak vidljivosti mogao bi se ublažiti ovim priznanjem.

„Povećanjem prepoznatljivosti profesije, ovo priznanje će doprineti njenoj većoj privlačnosti“, navela je ministarka kulture Rachida Dati u saopštenju, napomenuvši da trenutno nedostaje „više od 500 pokrivača krova kako bi se pariski krovovi obnavljali u skladu s pravilima struke“.

Danas u Parizu radi između 5.000 i 6.000 pokrivača krova.

Zanatlije suočene s klimatskim promenama

Ove veštine, koje su nastale u 19. veku tokom Haussmannove preobrazbe Pariza, kada su krovovi od škriljca i cinka postali široko rasprostranjeni zahvaljujući industrijskoj revoluciji, sada moraju da se prilagode izazovima termičke renovacije zgrada.

„Krovovi su na prvoj liniji suočavanja s klimatskim promenama, jer njihova prilagođavanja često dolaze u sukob s estetikom i očuvanjem baštine“, rekao je Alexandre Florentin, član ekološke grupe pri pariskoj gradskoj upravi i predsednik studije „Pariz na 50°C“, objavljene 2023. godine.

Tokom letnjih toplotnih talasa, prostorije ispod krovova, nekada namenjene poslugama, postaju prave „termalne zamke“, podsetio je ekološki aktivista.

„Pokrivači krova su prvi koji osete posledice klimatskih promena“, naglasio je Mériadec Aulanier, ističući da se ova profesija „uvek uspešno prilagođavala“.