Samo za ljušćenje ove biljke se dobijaju četiri prosečne plate: Zoran je jedan od retkih koji je uspešno gaji u Srbiji

Među višegodišnjim biljkama koje bije glas da su veoma isplative i zahvalne, jer ne zahtevaju mnogo vode, a dovoljno je jednom da je zasadite posle čega samo pratite prinose, posebno se izdvaja artičoka.

Od svog povrća, artičoka je najintrigantnija zbog svoje spoljašnjosti koja podseća na oklop, i jedna je od prvih biljaka koju je čovek počeo da gaji za svoju ishranu.

Ta mediteranska biljka smatra se superhranom, jer je najbogatija antioksidansima, i zato i ne čudi što se sve više domaćina u Srbiji, odlučuje za njen uzgoj.

Jedan od njih je bio i Zoran Tomić, proizvođač lekovitog bilja u Bavaništu, koji je za Agrosavete otkrio tajne uzgoja artičoke.

Dobro podnosi visoke temperature

Ova kultura se gaji ili sakuplja radi zadebljalih nerazvijenih cvasti, osušenih listova i semena. U biljci artičoke se nalazi dragoceno etarsko ulje, ali i dosta masnih ulja, belančevina, minerala i vitamina. Prijatan ukus daju joj jabučna i limunska kiselina.

Zahteva duboka, srednje laka i plodna zemljišta, normalne vlažnosti. Ne pogoduje joj peskovito i hladno tlo, a potrebni su joj dosta svetlosti i toplote.

Tomić artičoku gaji na oko 7 hektara, a opredelio se za ovu biljku zbog velike trpeljivosti na ekstremno visoke temperature.

Prema njegovim rečima, svaka stabljika koja poseduje bodlje i iglice bolje podnosi vrućinu.

Godišnji prinosi od te biljke su oko 25 tona po hektaru, što je odličan rezultat. Ukoliko joj se obezbede dovoljne količine vode i hranljivih materija, artičoka do aprila izraste do visine od metar i 20 centimetara, kada počinje njena berba. Ubira se mehaničkom kosilicom, potom se u prikolicama transportuje na mesto gde se sprovodi selekcija, odnosno odvajanje listova od lisnih nerava, potom slede sušenje, pakovanje i distribucija.

Površine na kojima se artičoke gaje nisu presudne kada je u pitanju profitabilnost, ona može da bude jednako isplativa i ako se radi na malim površinama, ali ako se radi kvalitetno i stručno, i obrnuto. Budući da ova biljka nije mnogo zastupljena na domaćem tržištu, plasman je zagarantovan, a takva je i zarada.

Ljušćenje artičoke – unosan biznis

Artičoka ima i jednu manu – ne ljušti se tako lako. Kako se ova kultura tradicionlano gaji u Turskoj, postoje grupe radnika koje su angažovane samo na ljušćenju.

Nekoliko njih putuje čak 600 kilometara daleko u okrug Golhisar u okrugu Efeler u Ajdinu, ne bi li oljuštili artičoke za nekoliko sekundi.

Zahvaljujući svojim posebnim veštinama za taj posao mesečno zarade približno četiri prosečne plate.

Jedan od trojice radnika, Omer Faruk Tašjurek izjavio je da oljuštiti artičoku nije lak zadatak. “Niko ne može da uzme nož i oguli je iz prvog pokušaja. Ovaj posao nije kao ljuštenje jabuka ili krompira”, rekao je on.

Izvor/Saznaj više: Mondo.rs