Izveštaj organizacije Oxfam otkriva da je bogatstvo milijardera drastično poraslo u 2024. godini dok se globalna elita priprema za Davos

Bogatsvo milijardera poraslo je tri puta brže u 2024. godini u odnosu na prethodnu, izveštava vodeća organizacija za borbu protiv siromaštva u ponedeljak, dok se deo svetske političke i finansijske elite priprema za godišnji skup u Davosu, Švajcarska.

Organizacija Oxfam International, u svom najnovijem izveštaju o globalnoj nejednakosti objavljenom povodom početka Svetskog ekonomskog foruma, predviđa da će se u narednih deset godina pojaviti najmanje pet trilionera. Pre samo godinu dana, organizacija je prognozirala da će u tom periodu postojati samo jedan trilioner.

Istraživanje Oxfama potvrđuje upozorenje odlazećeg predsednika Džoa Bajdena prošle nedelje o „opasnoj koncentraciji moći u rukama nekolicine ultrabogatih ljudi“. Oštri izveštaj organizacije, pod nazivom „Uzimaju, ne stvaraju“, takođe ukazuje da se broj siromašnih ljudi od 1990. godine jedva promenio.

Svetski ekonomski forum očekuje da će na godišnjem sastanku u alpskom selu Davos učestvovati oko 3.000 učesnika, uključujući poslovne lidere, akademike, državne zvaničnike i predstavnike civilnih organizacija.

Novoizabrani predsednik Donald Tramp, koji je tokom svog prvog mandata dvaput posetio Davos i trebalo je da položi zakletvu u ponedeljak, očekuje se da će učestvovati u događaju putem video veze u četvrtak. On već dugo podržava akumulaciju bogatstva – uključujući i svoje – i Elona Maska, multibilionera, smatra svojim ključnim savetnikom.

„Ono čemu trenutno svedočimo jeste da milijarder predsednik danas polaže zakletvu, uz podršku najbogatijeg čoveka. Ovo je u suštini kruna globalnih oligarhija“, izjavio je Amitabh Behar, izvršni direktor Oxfam Internationala, u intervjuu, misleći na Trampa i Maska.

„Ovo nije o jednom pojedincu. To je ekonomski sistem koji smo stvorili, gde milijarderi sada u velikoj meri oblikuju ekonomske i socijalne politike, što im na kraju donosi sve veći profit“, dodao je.

Poput Bajdenovog poziva da milijarderi „počnu plaćati svoj pravični deo“ putem poreskog sistema SAD, Oxfam – globalna zagovaračka organizacija – poziva vlade da oporezuju najbogatije kako bi smanjile nejednakost i ekstremno bogatstvo, te da „razbiju novu aristokratiju“.

Grupa je predložila korake poput razbijanja monopola, ograničavanja plata direktora i regulisanja korporacija kako bi se osiguralo da radnici dobijaju „pristojne plate“.

Mnogi investitori ostvarili su snažan profit u 2024. godini, zahvaljujući odličnim rezultatima vodećih tehnoloških kompanija i berzanskih indeksa poput S&P 500, kao i rastu cene zlata i kriptovaluta poput Bitkoina.

Oxfam je naveo da je bogatstvo milijardera poraslo za 2 triliona dolara prošle godine, ili otprilike 5,7 milijardi dolara dnevno, što je tri puta brže nego u 2023. Broj milijardera porastao je za 204 na ukupno 2.769, a 10 najbogatijih ljudi beležilo je prosečan dnevni rast bogatstva od skoro 100 miliona dolara.

Pozivajući se na podatke Svetske banke, organizacija je istakla da broj ljudi koji žive s manje od 6,85 dolara dnevno „jedva da se promenio“ od 1990. godine. Oxfam je koristio Forbesovu „Real-Time Billionaire List“ s kraja novembra za podatke o ultrabogatima.

S druge strane, u 2024. godini svake nedelje pojavila su se najmanje četiri nova milijardera, dok tri petine bogatstva milijardera potiče iz nasledstva, monopolskog statusa ili „klijentelističkih veza“, navodi se u izveštaju.

Prosečno, prema podacima Oxfama, zemlje sa niskim i srednjim prihodima troše skoro polovinu svojih nacionalnih budžeta na otplatu dugova. Organizacija je takođe ukazala da je očekivani životni vek u Africi nešto ispod 64 godine, u poređenju s više od 79 godina u Evropi.

Uprkos rastućem jazu između ultrabogatih i siromašnih, godišnji skup u Davosu, koji zvanično počinje u utorak, verovatno će se i ove godine fokusirati na pravljenje novca i sklapanje poslova, dok jačaju autoritarni lideri u nekim zapadnim zemljama, a progresivni ciljevi poput raznolikosti i klimatskih promena gube značaj u poslovnom svetu.

Nastavak rasta veštačke inteligencije kao alata za poslovne efikasnosti takođe će ponovo biti centralna tema u Davosu, uprkos zabrinutostima u mnogim sektorima da bi AI mogao uzdrmati mnoge poslove u administraciji i zameniti radnike u raznim industrijama.

Trampov povratak za drugi mandat verovatno će biti glavna tema u Davosu, kao i trajni sukobi, uključujući ratove u Ukrajini i Sudanu, zajedno s nadama za nastavak prekida vatre koji je započeo u nedelju između Hamasa i Izraela, zaustavljajući njihov razorni 15-mesečni rat u Gazi.

Organizatori foruma su prošle nedelje objavili anketu sprovedenu među 900 stručnjaka za „Izveštaj o globalnim rizicima“, u kojem je sukob između zemalja izdvojen kao glavni problem, praćen ekstremnim vremenskim uslovima, ekonomskim sukobima, dezinformacijama i „društvenom polarizacijom“ – aluzijom na jaz između bogatih i siromašnih.

Kao i prethodnih godina, demonstranti koji pozivaju na veću ekonomsku jednakost, oporezivanje bogatih i druge zahteve izašli su na ulice. Neki su blokirali puteve ka Davosu, izazivajući zastoje na pojedinim mestima i odlaganja za učesnike događaja, koji traje do petka.