Kolumbija obećava ‘rat’ protiv levičarskih gerilaca dok nasilje odnosi više od 100 života

Hiljade ljudi pobegle su od novog talasa nasilja gerilaca u kolumbijskom severoistočnom regionu Katatumbo.

Kolumbija je u ponedeljak obećala “rat” protiv levičarskih gerilaca, proglašavajući vanredno stanje i raspoređujući hiljade vojnika kako bi suzbila nasilje koje je odnelo najmanje 100 života i preti da ugrozi krhki mirovni proces zemlje.

Za samo pet dana, krvoproliće je prijavljeno u tri kolumbijska departmana – od udaljenih amazonskih džungli na jugu do planinskih severoistočnih granica s Venecuelom, gde su borbe raselile skoro 20.000 ljudi.

Analitičari navode da je talas nasilja izazvan borbom za teritoriju između suparničkih milicija, koje vide posrnuli mirovni proces kao pretnju svom jedinstvu i profitima od izuzetno unosne trgovine kokainom.

Predsednik Gustavo Petro, koji je do sada svoju političku sudbinu vezao za strategiju deeskalacije i dijaloga, nagovestio je da će kriza dovesti do promene politike.

U ponedeljak je izdao odlučno upozorenje liderima Nacionalne oslobodilačke armije (ELN), za koje se veruje da stoje iza napada na suparničke levičarske grupe u pograničnom regionu, u kojima je ubijeno 80 ljudi.

“ELN je izabrao put rata, i rat će imati,” rekao je Petro, pre nego što je proglasio lokalizovano stanje “unutrašnjeg nemira” i “ekonomske hitnosti”.

Ove deklaracije omogućavaju lokalnim vlastima da ograniče kretanje ljudi, između ostalog.

Oko 5.000 vojnika već se raspoređuje u pograničnu oblast, nadajući se da će obuzdati jedno od najgorih nasilja koje je Kolumbija videla poslednjih godina.

Izveštači AFP-a u gradu Tibu svedočili su o redovima teško naoružanih vojnika okupljenih u kasarnama i primanju naređenja od viših oficira.

Još uvek nisu direktno angažovani u borbi s gerilcima niti su raspoređeni u najkritičnije zone, gde viši oficiri kažu da nasilje i dalje besni.

Produbljivanje krize

Kolumbija uživa skoro deceniju relativnog mira, ali delovi zemlje su i dalje pod kontrolom raznih levičarskih gerilaca, desničarskih paravojnih grupa i narko kartela.

Tokom vikenda, prestravljeni stanovnici nosili su rančeve i stvari na pretrpanim motociklima i čamcima, ili se gurali na zadnjim stranama otvorenih kamiona bežeći iz pograničnog regiona.

Kolumbijski general Erik Rodrigez rekao je da se više od 19.800 ljudi sada okupilo u skloništima u Tibu i drugim gradovima.

Drugi su prešli granicu u Venecuelu – za neke povratak u zemlju iz koje su pobegli zbog ekonomske i političke krize.

“Kao Kolumbijcu, bolno mi je napustiti svoju zemlju,” rekao je Đovani Valero, 45-godišnji farmer koji je pobegao u Venecuelu, za AFP, izražavajući nadu da će se situacija “rešiti” kako bi mogao da se vrati.

Višestruki frontovi

U ponedeljak je kolumbijsko ministarstvo odbrane takođe izvestilo da je 20 ljudi ubijeno u sukobima između suparničkih levičarskih grupa u džungli prekrivenom departmanu Amazonije, Gvajavare.

Sukobi su uključivali suparničke frakcije disidenata FARC-a – levičarske gerilce koji, za razliku od ostatka Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije, nisu potpisali mirovne sporazume.

Ovi sukobi predstavljaju ozbiljan izazov za Petra, koji je od izbora 2022. podržavao politiku “totalnog mira”.

Uprkos snažnoj opoziciji, pokrenuo je pregovore sa raznim tvrdokornim naoružanim grupama koje i dalje kontrolišu delove Kolumbije.

Kritičari tvrde da je njegov pomirljivi pristup osnažio grupe duboko umešane u organizovani kriminal, dajući im prostor da ojačaju moć i uticaj.

Mirovni sporazum iz 2016. s FARC-om slavljen je kao prekretnica u šest decenija dugom sukobu između kolumbijskih snaga bezbednosti, gerilaca, desničarskih paravojnih grupa i narko bandi, koji je odneo skoro pola miliona života.

Ali disidentske frakcije i dalje kontrolišu teritorije u nekoliko delova Kolumbije, najvećeg svetskog proizvođača kokaina.