Konzijeržeri (Conciergerie) u Parizu: Simbolični spomenik Francuske revolucije

Tokom restauracije, Nacionalni centar za spomenike (Centre des Monuments Nationaux) želeo je da očuva tragove vremena na zgradi, pa su sačuvane i srednjovekovne gotičke prostorije, kao i one iz perioda Revolucije. Srednjovekovne prostorije nalaze se na nižem nivou, nekoliko metara ispod prvog sprata. Ovde se može videti svakodnevni život kraljevske straže. Salle des Gens d’Armes, izgrađena 1302. godine za vreme Filipa Lepog, sa svojim veličanstvenim svodovima, služila je kao velika trpezarija, dok su kuhinje opremljene nameštajem iz tog doba. U Salle des Gardes, kralj je održavao „lits de justice“ – posebne sastanke parlamenta.

Na spratu se nalaze revolucionarne prostorije, uključujući tri rekonstruisane ćelije, kancelariju pisara koji je vodio evidenciju zatvorenika, kancelariju Concierge-a, prostoriju za toalete i kapelu pokajanja Marije Antoanete, podignutu 1815. godine na mestu njene ćelije. Pored ovih istorijskih tragova, posetioci mogu saznati više o ulozi Konzijeržerija tokom Revolucije i perioda Terora.

Poseta Konzijeržeriju donosi surovu sliku života u Parizu tokom Revolucije, kada je 4.000 ljudi moralo da se pojavi pred Revolucionarnim tribunalom – neki su oslobođeni, dok su drugi pogubljeni giljotinom. Među njima je bio i Maksimilijan Robespjer, političar koji je predvodio diktaturu Odbora za javno spasenje, smatrajući da je žrtva nužna za povratak mira…

Od decembra 2016. godine, Konzijeržeri nudi posetiocima rekonstrukcije u proširenoj stvarnosti. Pomoću tableta Histopad, tamnice otkrivaju tragove 4.000 revolucionarnih zatvorenika koji su čekali suđenje, dok se čini da ispovedaonica još uvek šapuće davno otkrivene tajne. Kapela pokajanja Marije Antoanete prikazuje uslove njenog zatočeništva.

Ukupno osam prostorija priča osam priča unutar ovog spomenika: kuhinje oživljavaju scenu kraljevskog banketa iz 1378. godine, Salle des Gardes se pretvara u zatvorski prostor iz 1780-ih, a Grand’Chambre ponovo dobija sjaj nekadašnjeg sedišta Parlamenta Pariza. Posetioci mogu gotovo pratiti poslednji put Marije Antoanete, od njene ćelije do Trga Revolucije (Place de la Révolution), gde je 16. oktobra 1793. godine pogubljena – sve prikazano s velikom istorijskom preciznošću, uz pomoć proširene stvarnosti, čiji su prikazi potvrđeni od strane istoričara na osnovu autentičnih izvora.