Lideri opozicije uhapšeni na antivladinom protestu u Gruziji

Gruzijska policija uhapsila je Niku Meliju, lidera opozicione proevropske stranke Akhali, dok su demonstranti pokušavali da blokiraju ulaz na autoput ka glavnom gradu Tbilisiju 2. februara 2025.

U nedelju su gruzijske vlasti privele dva opoziciona lidera tokom uličnog protesta protiv vladajuće partije, koju kritičari optužuju za nazadovanje demokratije i približavanje Tbilisija Moskvi.

Ova crnomorska zemlja suočava se sa svakodnevnim protestima otkako je Gruzijski san proglasio pobedu na parlamentarnim izborima u oktobru, koje je opozicija odbacila kao nameštene.

Premijer Irakli Kobahidze dodatno je pojačao nezadovoljstvo kada je 28. novembra najavio da njegova vlada neće započeti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji pre 2028. godine.

Tokom nedeljnih protesta, policija je privela lidera stranke Akhali, Niku Meliju, i bivšeg gradonačelnika Tbilisija, Gigija Ugulavu, poznatog opozicionog političara, izveštava AFP.

Hapšenja su se dogodila dok su hiljade demonstranata pokušavale da blokiraju ulaz na autoput ka Tbilisiju.

I Melia i Ugulava ranije su provodili godine u zatvoru tokom vladavine Gruzijskog sna, na osnovu optužbi koje su organizacije za ljudska prava osudile kao politički motivisane.

Više osoba je takođe uhapšeno tokom protesta, a najmanje jedna je povređena.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, poručila je u nedelju da je nasilno gušenje protesta u Gruziji neprihvatljivo i da Evropa stoji uz gruzijski narod.

„Brutalno suzbijanje mirnih demonstranata, novinara i političara večeras u Tbilisiju je neprihvatljivo“, napisala je Kalas na društvenoj mreži X.

Uoči protesta, ministarstvo unutrašnjih poslova upozorilo je demonstrante da je blokiranje autoputa „krivično delo kažnjivo zatvorskom kaznom do četiri godine“.

Tokom prvog talasa protesta, koji je počeo krajem novembra, policija za razbijanje demonstracija koristila je suzavac i vodene topove kako bi rasterala okupljene, pri čemu je, prema podacima ministarstva, uhapšeno više od 400 demonstranata.

Bez presedana – politička i ustavna kriza

Gruzijski ombudsman za ljudska prava, Levan Ioseliani, i organizacija Amnesty International optužili su policiju za mučenje privedenih demonstranata.

Aktivisti za ljudska prava u Gruziji upozoravaju na rastuću kampanju zastrašivanja, prebijanja i hapšenja onih koji izlaze na proteste.

Vlasti u Tbilisiju i pravosudni sistem suočavaju se s konstantnim optužbama za represiju protiv političkih protivnika vladajuće partije.

Brisel i Vašington optužuju vladu Gruzijskog sna za urušavanje demokratije i odvlačenje Tbilisija od evropskog puta, što je dovelo do sve veće međunarodne izolacije zemlje.

U ponedeljak je Evropska unija suspendovala bezvizni režim za gruzijske diplomate i zvaničnike, navodeći kao razlog usvajanje represivnih zakona i „nasilno gušenje protesta, političara i nezavisnih medija od strane gruzijskih vlasti“.

Prošle godine, Sjedinjene Američke Države i nekoliko evropskih zemalja uvele su sankcije gruzijskim zvaničnicima, pozivajući se na skretanje gruzijske vlade ka Rusiji i brutalne obračune sa demonstrantima i političkim neistomišljenicima nakon osporavanih izbora.

Dok se Gruzija suočava sa najvećim antivladinim protestnim pokretom u svojoj istoriji, istovremeno prolazi kroz ozbiljnu ustavnu krizu, jer opozicija odbija da uđe u novoizabrani parlament.

Prozapadna predsednica Salome Zurabišvili proglasila je i parlament i vladu nelegitimnim.

Njen naslednik, lojalista vladajuće partije i desničarski političar Mihail Kavelašvili, stupio je na dužnost 29. decembra nakon kontroverznog izbornog procesa, ali je Zurabišvili izjavila da i dalje sebe smatra legitimnim liderom.

Prošlog meseca prisustvovala je inauguraciji američkog predsednika Donalda Trampa i primljena je od strane francuskog predsednika Emanuela Makrona u Jelisejskoj palati.