„Poplava veka“: Koliko je Pariz spreman za prirodnu katastrofu?

Koliko je francuska prestonica zapravo spremna za sledeću „poplavu veka“?

Kada sledeća velika poplava stigne u Pariz, voda će se podizati postepeno. Neće biti iznenadnog talasa koji bi u trenutku uništio infrastrukturu. Umesto toga, reka Sena će rasti brzinom od oko 2 cm na sat.

Biće potrebno između 10 i 15 dana da dostigne nivoe poslednje velike poplave iz 1910. godine, kada je dubina vode iznosila čak 8,62 metra.

Prognoze pokazuju da bi poplava ovih razmera mogla potopiti ogromne delove grada. Stotine ulica u blizini reke bile bi pod vodom, ali bi se poplava mogla proširiti čak do stanice Sen Lazare u 8. arondismanu. Ajfelov toranj, Luvr i Katedrala Notr Dam bi takođe bili poplavljeni, zajedno sa hiljadama domova.

Tokom poplave 1910. godine, grad je potpuno stao – desetine hiljada zgrada bile su pod vodom, infrastruktura se urušila, a ulice su bile ispunjene ledenom vodom kontaminiranom kanalizacijom. Policija, vatrogasci i vojska koristili su čamce kako bi dostavljali hranu i osnovne potrepštine ugroženima, dok su evakuisani građani smeštani u crkve, škole i vladine zgrade.

Može li se isto ponoviti u modernom Parizu?

„Koristimo poplavu iz 1910. godine kao referencu kada je u pitanju nivo vode i brzina kojom je rasla“, kaže Ludovik Fajtr, stručnjak za rizike iz istraživačkog instituta L’Institut Paris Region. „Ali region se toliko promenio da ne možemo direktno uporediti ono što se tada dogodilo sa onim što bi moglo da nas zadesi danas.“

„Poplava veka“

Za razliku od prošlosti, Pariz danas ima hitne planove za slučaj poplava. Čim vlasti budu sigurne da velika poplava dolazi, javnost će biti upozorena i preporučiće se onima koji mogu da napuste grad.

Svaki dan, nadležni prate nivo reke koristeći merilo postavljeno na mostu Ostelic. Kada voda dostigne kritičnu granicu od 6,18 metara – što je više nego dvostruko veće od njenog uobičajenog nivoa – gradski hitni planovi se aktiviraju.

Muzej Luvr tada počinje premeštanje vrednih umetnina na sigurna mesta van grada. Savremena biblioteka Fransoa Miteran, izgrađena 1990-ih, zatvara vodootporna vrata u svojim podzemnim garažama. Policija mobilizuje hiljade vojnika kako bi pojačala bezbednosne mere, dok počinju evakuacije iz bolnica, domova za stare i drugih javnih ustanova.

Na tom nivou, Sena će već biti toliko visoka da većina brodova neće moći bezbedno da prođe ispod njenih mostova.

Ali simulacije „poplave veka“ pokazuju da bi reka mogla porasti još dva metra iznad tog nivoa, dostižući visinu iz 1910. godine.

Iako je verovatnoća da se ovakva poplava desi svake godine samo 1%, stručnjaci su uvereni da će se ona sigurno dogoditi – pitanje je samo kada.

Kriza ispod površine

U nekim aspektima, Pariz je danas čak i ranjiviji nego pre. Klimatske promene povećavaju rizik od ekstremnih vremenskih uslova širom Francuske, čineći ih nepredvidivijima. Ranije su poplave bile najčešće između novembra i marta, ali sada bi mogle pogoditi grad čak i u junu.

Osim toga, Pariz je postao najgušće naseljeni grad u Evropi sa najmanjim procentom zelenih površina.

Policija tvrdi da će moći da upozori javnost između dva i četiri dana pre nego što voda dostigne vrhunac – dovoljno vremena za one koji mogu da napuste grad. Međutim, stotine hiljada ljudi će ostati zarobljene u starim zgradama koje nisu prilagođene ovakvim katastrofama.

Zvanične procene govore da bi skoro 350.000 domova moglo biti pod vodom, dok bi više od 700.000 moglo ostati bez struje. Škole, biblioteke, bolnice, parkovi i mali biznisi u zoni poplave takođe bi bili pogođeni.

A dok situacija na površini postaje haotična, pravi problem će se odvijati ispod zemlje.

Ispod Pariza se nalaze vekovne podzemne iskopine, nekadašnji rudnici krečnjaka, bunkeri iz ratnog perioda, moderni tržni centri i garaže, ali i gradska kanalizacija, telefonski i elektro kablovi, kao i metro sistem.

Sve ovo bi moglo biti potpuno poplavljeno zbog nedostatka zelenih površina koje bi upile višak vode. „Zemlja jednostavno nema kapacitet da upije toliku količinu vode“, kaže Boris Veljačev, arhitekta i inženjer za prevenciju prirodnih katastrofa. „Voda će se slivati u podzemlje, ulaziti u metro i uništavati infrastrukturu.“

Iako javni prevoz u Parizu ima plan za vanredne situacije koji uključuje angažovanje 1.000 radnika za postavljanje zaštitnih barijera, procenjuje se da bi troškovi popravki mogli iznositi i do 5 milijardi evra zbog nagomilavanja blata, rušenja koloseka i oštećenja stanica.

„Skupa katastrofa“

Kako će voda rasti polako, tako će i opadati sporim tempom – u poplavi 1910. godine, povlačenje vode trajalo je čak 45 dana.

Tokom tog perioda, stanovnici će biti okruženi ustajalom vodom, zgrade će trpeti štetu zbog vlage, a povezane infrastrukture širom regiona Il-de-Frans mogle bi biti ozbiljno pogođene, sa potencijalnim posledicama za više od 12 miliona ljudi.

Jedan od najvećih izazova biće brzo vraćanje grada u normalu. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da bi direktna šteta mogla dostići 30 milijardi evra.

„Poplava Pariza mogla bi biti najskuplja katastrofa koja može zadesiti Francusku“, upozorava Veljačev.

Planovi za prevenciju

U poslednjih 20 godina, Pariz je uložio mnogo napora u pripreme za poplave, ali, kako ističe Fajtr, „regija je toliko složena da još uvek ima mnogo posla“.

Uprkos planovima za hitne slučajeve, francuski Vrhovni sud je 2022. godine utvrdio da Pariz nije dovoljno spreman za još jednu veliku poplavu i da je „mnogo manje zaštićen od poplava od drugih svetskih metropola“.

Neki projekti su već u toku, uključujući izgradnju novih rezervoara koji mogu smanjiti nivo poplava u Parizu za 15 cm. Ipak, za ekstremne poplave, oni neće biti dovoljni.

U međuvremenu, grad planira simulacije kriznih situacija i edukaciju građana o merama zaštite, jer, kako upozoravaju stručnjaci, „pitanje nije da li će se poplava dogoditi, već kada“.