Francuski premijer Bajrou preživljava glasanje o nepoverenju nakon proguravanja budžeta

Očekuje se da će francuski premijer François Bayrou u sredu preživeti glasanje o nepoverenju u parlamentu, čime će dobiti malo predaha posle manje od dva meseca na funkciji, ali to nipošto ne garantuje njegovu dugoročnu političku budućnost.

Bayrou, iskusni centrista kojeg je predsednik Emmanuel Macron imenovao u decembru kako bi okončao višemesečnu političku krizu, u ponedeljak je koristio kontroverzni ustavni član kako bi bez glasanja progurao budžet štednje kroz parlament.

Međutim, upotreba ovog mehanizma, člana 49.3, omogućava opoziciji da podnese predlog za glasanje o nepoverenju, što je i učinjeno od strane radikalno levičarskog pokreta Nepokorena Francuska, uz podršku komunista i Zelenih. Glasanje je zakazano za sredu.

Ipak, iako Bayrou nema većinu u Narodnoj skupštini, socijalisti i krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN) izjavili su da neće podržati glasanje o nepoverenju.

To mu obezbeđuje dovoljan broj glasova da preživi i sprovede budžet. Ipak, njegova nestabilna vlada će se u narednim mesecima suočiti s mnogim izazovima.

Bayrou, strastveni istoričar koji je napisao knjigu o svom idolu, francuskom kralju Henriju IV, ubijenom u Parizu 1610. godine, dobro zna kako političke ambicije mogu naglo biti prekinute.

„Pasivna podrška i socijalista i krajnje desnice Marine Le Pen Bayrouu će prestati čim budžet za 2025. godinu bude u potpunosti sproveden u narednim danima“, navodi se u analizi firme Eurasia Group, koja procenjuje da postoji 70% šanse da vlada „padne u narednim mesecima“.

„Francuskoj je potreban budžet“

Lider Nacionalnog okupljanja Jordan Bardella izjavio je da njegova partija ne namerava da podrži glasanje o nepoverenju, dodajući da, iako je budžet loš, „Francuskoj je potreban budžet“.

„Moramo izbeći neizvesnost jer su mnogi naši građani veoma zabrinuti zbog moguće dugoročne nestabilnosti“, rekao je.

Lider socijalista Olivier Faure rekao je da se njegova partija odlučila protiv rušenja vlade zbog budžeta, jer bi to samo rezultiralo time da Francuska dobije „premijera koji je još više desno“, ili čak „ostavku predsednika države“.

„Odlučili smo da damo Francuskoj budžet“, rekao je za radio France Inter.

Ovaj potez socijalista predstavlja veliku podršku Bayrouu i mogao bi označiti kraj široke levičarske koalicije koja je uključivala socijaliste i Nepokorenu Francusku još od predizborne kampanje.

Međutim, u simboličnom gestu, rukovodstvo socijalista odlučilo je u ponedeljak da predloži zasebno glasanje o nepoverenju nakon što je Bayrou govorio o migrantima koji „preplavljuju“ Francusku, koristeći terminologiju koju tradicionalno koristi krajnja desnica.

Ipak, ovaj predlog ima male šanse da prođe, jer se očekuje da će ga sve desničarske partije odbaciti.

Bayrouov prethodnik Michel Barnier svrgnut je glasom nepoverenja krajem prošle godine, ostavljajući Francusku u politički neizvesnoj situaciji.

„Potrebna nam je stabilnost“

Opstanak Bayrouove vlade predstavlja olakšanje za Macrona, koji se suočava s pozivima na ostavku još od sredine prošle godine, ali je insistirao da će ostati na funkciji do kraja svog mandata, koji traje do 2027. godine.

Mnogi analitičari, pa čak i neki njegovi saveznici, i dalje su zbunjeni predsednikovom odlukom da prošlog leta raspiše prevremene parlamentarne izbore, što je krajnjoj desnici omogućilo da ostvari najveći politički uticaj u podeljenom parlamentu.

Budžet štednje i povećanja poreza izazvao je kontroverze u određenim krugovima, a najbogatiji čovek u Francuskoj, mogul luksuzne robe Bernard Arnault, osudio je planirani specijalni korporativni porez.

„Potrebna nam je stabilnost“, rekao je Macron u utorak, dodajući da „ne smemo da idemo unazad“.

Francuska politička scena ostaje turbulentna.

Očekuje se da će 31. marta biti doneta presuda u suđenju liderki krajnje desnice Marine Le Pen za navodnu zloupotrebu sredstava Evropskog parlamenta – optužbe koje ona negira. Ako bude osuđena, mogla bi biti diskvalifikovana za predsedničke izbore 2027. godine, što bi predstavljalo ključni politički preokret.