Šta bi Trampov transatlantski trgovinski rat značio za Evropu?

Tramp optužuje EU za trgovinsku nepravdu

„Evropska unija je…“ – Tramp odmahuje glavom s gađenjem na licu. Iza njega, na pisti, motori Air Force One-a buče. „Ono što su uradili je zločin.“

Prema Trampovim rečima, EU je napravila „smrtonosan greh“ jer ne kupuje dovoljno američkih proizvoda. Tvrdio je da trgovinski deficit između SAD i EU iznosi prvo 300 milijardi dolara, a zatim 350 milijardi dolara – u razmaku od samo dve rečenice. Međutim, prema zvaničnim američkim podacima, trgovinski deficit robe i usluga SAD i EU iznosio je nešto više od 131 milijarde dolara u 2022. godini.

„Ne uzimaju naše automobile, ne uzimaju naše poljoprivredne proizvode, ne uzimaju gotovo ništa – a mi od njih uzimamo sve“, rekao je Tramp. Zbog toga je upozorio da će 27 članica EU „definitivno“ biti pogođene američkim tarifama.

Nije prazna pretnja

Tramp je već uveo tarife od 25% na sve uvoze iz glavnih američkih trgovinskih partnera – Meksika i Kanade – osim na kanadsku naftu i gas, koji će imati 10% poreza na uvoz. Kina je zbog američkih tarifa od 10% na uvoz odmah uvela protivmere.

Iako su Meksiko i Kanada dobili jednomesečnu odgodu pre stupanja tarifa na snagu, pretnja punog trgovinskog rata i dalje visi nad Severnom Amerikom. Tramp je jasno stavio do znanja da je Evropa sledeća na redu.

Da li je trgovinski deficit nepravda?

Aurélien Saussay, istraživač sa Grantham instituta za klimatske promene i životnu sredinu, kaže da je poznata činjenica da SAD uvoze više evropskih proizvoda nego što izvoze ka EU.

„Deficit postoji i to je tačno, može se izmeriti“, rekao je. „To samo odražava razlike u troškovima proizvodnje i kvalitetu proizvoda – američki potrošači prosto više vole evropske opcije za određene proizvode.“

Podaci Eurostata pokazuju da je EU u 2023. izvezla robu vrednu 502 milijarde evra u SAD, dok je uvezla robu vrednu 344 milijarde evra, što je donelo suficit od 158 milijardi evra za EU. S druge strane, EU uvozi mnogo više usluga iz SAD nego što izvozi, pri čemu beleži deficit od 104 milijarde evra.

Saussay ističe da Trampovo opisivanje ovog disbalansa kao nepravde nije potkrepljeno dokazima:

„Ne verujem da je Tramp jasno objasnio šta je tačno nepravedno u evropskim praksama. Nema optužbi za ilegalne subvencije ili poreske olakšice u Evropi – ako ništa drugo, verovatno je situacija suprotna.“

Trampov ekonomski izolacionizam?

Uri Dadush, istraživač u evropskom think-tanku Bruegel i profesor javne politike na Univerzitetu u Merilendu, kaže da Trampova politika nije iznenađenje:

„Ovo je čisti protekcionizam. Tramp to primenjuje na sve zemlje, pa će i na Evropsku uniju. Verujem da cilja na uvođenje tarifa od 25% za sve američke trgovinske partnere u fazama, a možda mu je krajnji cilj izolacija američke ekonomije kako bi strane kompanije ulagale u SAD i proizvodile za američko tržište.“

Tarife su porezi na uvoznu robu koje plaćaju preduzeća u zemlji uvoznici. Iako donose određene prihode, glavna svrha im je zaštita domaće industrije. Protivnici tarifa tvrde da na kraju ceh plaćaju potrošači kroz više cene proizvoda.

Saussay podseća da su obe Trampove kampanje bile zasnovane na obećanju da će agresivnim tarifama vratiti proizvodne poslove u SAD:

„Tramp je prepoznao da slobodna trgovina nije uvek donosila korist svakom Amerikancu, što mu je donelo podršku birača u državama pogođenim deindustrijalizacijom.“

Ponovljeni trgovinski rat?

Ovo ne bi bio prvi put da EU bude uvučena u trgovinski sukob s Vašingtonom. Tokom Trampovog prvog mandata, EU je pogođena tarifama od 10% na izvoz aluminijuma i 25% na izvoz čelika u SAD. Kao odgovor, EU je uvela kontramere na tipično američke proizvode poput burbona, motocikala i farmerki.

Robert Basedow, profesor međunarodne političke ekonomije na Londonskoj školi ekonomije, smatra da bi nova runda tarifa mogla imati ozbiljne posledice:

„To bi smanjilo izvoz EU, povećalo pritisak na javne budžete, dovelo do rasta nezaposlenosti i dodatno usporilo privredni rast EU.“

Analitičari Deutsche Banka procenjuju da bi 10% tarife na evropski izvoz mogle smanjiti BDP EU za 0,5-0,9%, dok je prognozirani rast EU u 2025. godini samo 1,5%.

Ko će biti najviše pogođen?

Trampove tarife neće jednako pogoditi sve evropske zemlje. Dadush smatra da bi Nemačka bila najugroženija:

„Nemačka najviše izvozi u SAD, a najviše izvozi automobile, mašine, farmaceutske proizvode i hemikalije. Ako SAD uvedu tarife, to bi moglo ozbiljno ugroziti te industrije.“

U 2023. godini, najviše izvoženi proizvodi iz EU u SAD bili su mašine i vozila (41%) i hemikalije (27%). Nemačka je bila ubedljivo najveći izvoznik u SAD, daleko ispred Italije i Irske.

Nemački proizvođači automobila, poput Volkswagena, već su pogođeni Trampovim tarifama na meksičke uvoze, jer mnogi modeli koji se prodaju u SAD dolaze iz meksičkih fabrika. Ako iste tarife pogode Evropu, čitave industrije koje zavise od izvoza u SAD bile bi ugrožene.

Saussay kaže da je nemački ekonomski model, koji se oslanja na izvoz, ranjiv na Trampove mere:

„Nemačka je već pod ozbiljnim pritiskom jer se kinesko tržište sve više oslanja na domaću proizvodnju, smanjujući uvoz mašina iz Nemačke.“

Da li će EU uzvratiti?

Evropski zvaničnici već mesecima sastavljaju listu američkih proizvoda koji bi mogli biti pogođeni kontramerama. Basedow smatra da EU ima mnogo opcija, ali samo ako članice ostanu jedinstvene.

„EU može brzo odgovoriti kontratarifama, ali i drugim merama, poput istraga protiv američkih kompanija zbog nelojalne konkurencije, poreza na profite multinacionalnih kompanija i ekoloških propisa koji bi ograničili američki izvoz u EU.“

Ipak, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen više naginje pregovorima nego sukobu. Postoji mogućnost da će EU povećati uvoz američkog LNG-a i oružja kako bi ublažila Trampove pritiske.

Na kraju, kako kaže Dadush, najveći gubitnici biće obični potrošači:

„SAD puca sebi u nogu, ali zemlje koje više zavise od trgovine – poput Meksika, Kanade i Nemačke – biće još teže pogođene.“