Panteon u Parizu: Cene, radno vreme, obilazak i istorija ovog znamenitog spomenika

Smešten u Latinskoj četvrti, Panteon odaje počast najvažnijim ličnostima francuske istorije. Ovaj nekadašnji verski objekat transformisan je u sekularni mauzolej u 18. veku, inspirisan drevnim egipatskim i grčkim tradicijama u čast velikana nacije.

Pre nego što je postao spomenik velikim ljudima Francuske republike, Panteon je bio crkva. Priča počinje 1744. godine, kada je Luj XV odlučio da obnovi Crkvu Svete Ženevjeve, koja je bila u ruševnom stanju na vrhu Montanjske Ženevjeve. U poređenju sa prelepom crkvom Saint-Étienne-du-Mont, izgledala je prilično skromno. Kamen temeljac položio je sam kralj 1764. godine.

Arhitekta Žak Žermen Suflo, veliki ljubitelj grčko-rimske arhitekture, projektovao je građevinu u obliku grčkog krsta, što se ogleda u njenim prelepim korintskim kolonama i celokupnom stilu.

Međutim, nakon izgradnje, usledio je period previranja. Tokom Francuske revolucije, crkva je izgubila svoju versku funkciju i pretvorena je u hram u kojem su smešteni posmrtni ostaci velikana borbe za slobodu Francuske. Nakon restauracije pod vođstvom De Kvinsija, Panteon je ponovo postao crkva 1806. godine.

Njegova sudbina se nastavila menjati: tokom julske monarhije postao je sekularan, pod Napoleonom Bonapartom ponovo verski objekat, a tokom Komune služio je kao sedište pobunjenika. Konačno, 1885. godine, Panteon je postao mauzolej u kojem su sahranjene značajne ličnosti Francuske, a sve je počelo s pogrebom Viktora Igoa.

Od tada, Panteon je dom posmrtnih ostataka nekih od najvažnijih ličnosti Republike. U njegovoj kripti nalaze se grobnice Žana Žaka Rusoa, Voltaira, Emila Zolea, Žana Mulena, Luja Braja, Renea Kasina, Viktora Šelšera, Žana Moneta, Marije Kiri (prva žena sahranjena u Panteonu), kao i, u skorije vreme, Simon Veil i Žozefine Bejker.

Moderna umetnost i Fukoovo klatno

Osim što čuva istorijske grobnice, Panteon je i mesto gde se mogu videti savremena umetnička dela. Jedna od najpoznatijih atrakcija je Fukoovo klatno, postavljeno pod njegovu kupolu 1851. godine, koje prikazuje rotaciju Zemlje.

Obilazak i praktične informacije

Za najbolje iskustvo preporučuje se samostalni obilazak u trajanju od oko sat i po. Takođe su dostupne vođene ture od 45 minuta u popodnevnim satima. Audio vodič na 11 jezika omogućava detaljan uvid u ovaj nacionalni dragulj. Da biste izbegli gužve, preporučuje se kupovina karata unapred.

Šta vas očekuje:
✔ Istorija: Otkrijte kako je crkva postala Nacionalni panteon.
✔ Brod crkve: Divite se Fukoovom klatnu.
✔ Kripta: Posetite grobnice velikana poput Rusoa i bračnog para Kiri.
✔ Arhitektura: Istražite tri skrivene kupole i uticaj Rimskog Panteona.

Radno vreme Panteona:

• Od 2. januara do 31. marta: 10:00 – 18:00
• Od 1. aprila do 30. septembra: 10:00 – 18:30
• Od 1. oktobra do 31. decembra: 10:00 – 18:00
• Zatvoren: 1. januara, 1. maja i 25. decembra.

Cene ulaznica:

• Cena ulaznice za odrasle iznosi 11,50 €.
• Besplatan ulaz imaju mladi do 26 godina i osobe sa invaliditetom.

Pristupačnost:

Panteon je posvećen inkluziji i pruža određene pogodnosti za osobe sa invaliditetom. Ipak, zbog arhitektonskih ograničenja, pristup kripti je otežan.

Zanimljivost:

Marija Kiri, sahranjena ovde 1995. godine, položena je u kovčeg obložen olovom zbog radioaktivnosti kojoj je bila izložena tokom života.

Panoramski pogled na Pariz

Tokom sunčanih dana, posetioci mogu uživati u spektakularnom panoramskom pogledu sa Panteona, jednom od najlepših u Parizu.

Ukratko, Panteon u Parizu nije samo spomenik – on je putovanje kroz vreme, gde svaki ugao priča svoju priču. Ne propustite priliku da istražite ovaj dragulj francuske istorije!