EU se priprema za turbulentnu diplomatiju dok SAD traže „rebalans“ odnosa

To je stvorilo tenzije pred predstojeće razgovore saveznika na Minhenske bezbednosne konferencije ovog vikenda.

Evropski lideri se spremaju za napete razgovore sa američkom delegacijom koju predvodi potpredsednik SAD-a Džej-Di Vens na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2025. godine.

Vens i američki ministar odbrane Pit Hegset krenuli su u diplomatsku turneju po Evropi kako bi preneli jasnu poruku od predsednika Trampa: Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost u okviru rebalansa transatlantskih odnosa.

Pre sastanaka u sedištu NATO-a u Briselu, novi šef Pentagona ponovio je dugogodišnje Trampove stavove – da je Evropa ta koja mora da zaustavi „rusku ratnu mašinu“ i da članice NATO-a moraju povećati izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a.

Hegset je takođe izjavio da su ukrajinski ciljevi, uključujući članstvo u NATO-u, „nerealni“ i naglasio da SAD neće učestvovati u budućim snagama koje bi garantovale bezbednost Kijeva.

Sastanak NATO-a u Briselu održan je dan nakon što je Tramp preduzeo neočekivan diplomatski potez – pokrenuo je sopstvene mirovne pregovore za Ukrajinu.

Iz Ovalne kancelarije, američki predsednik je u sredu pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Tokom razgovora s Putinom, Tramp je obećao organizovanje bilateralnog sastanka kako bi se ubrzao mirovni sporazum – što je izazvalo ogorčenje u evropskim krugovima, jer su zvaničnici EU bili šokirani saznanjem da se pregovara o sudbini Evrope bez njihovog učešća.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas oštro je reagovala, upozoravajući na mogućnost „prljavog dogovora“ iza leđa Evrope. Francuski predsednik Emanuel Makron opisao je Trampov povratak u Belu kuću kao „elektrošok“ koji bi trebalo da natera Evropu da sama preuzme odgovornost za sopstvenu budućnost, ali i za Ukrajinu.

U intervjuu za Financial Times objavljenom u petak, Makron je naglasio da samo Zelenski može pregovarati u ime Ukrajine i upozorio da bi „mir koji je zapravo kapitulacija“ bio „loša vest za sve“.

Pojačana verzija stare američke pozicije

Buranske diplomatske aktivnosti ove sedmice postavile su ton za očekivano napete razgovore na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, koja se održava od 14. do 16. februara, a rat u Ukrajini biće glavna tema evropskih lidera.

Ričard Džonson, profesor američke politike na Univerzitetu Kraljica Meri u Londonu, izjavio je da administracija Donalda Trampa sprovodi potpuno drugačiji diplomatski pristup.

„Navikli smo da diplomatiju vidimo kroz pažljivo birane reči i oprezan ton, ali to nije stil ove administracije“, objasnio je. „Ipak, međunarodni akteri su svesni da ono što Tramp kaže nije uvek konačno.“

Džonson je dodao da Trampov cilj da „rebalansira“ odnose sa EU znači da SAD žele da Evropa preuzme veću odgovornost za svoju odbranu.

„Ono što Vens i Tramp rade jeste da postavljaju početne pregovaračke pozicije. Verujem da će u nekom trenutku doći do ublažavanja stavova, ali osnovna poruka Vašingtona ostaje ista – ako Evropljani žele sopstvenu bezbednost, moraju biti spremni da je finansiraju.“

Trampove kritike o prevelikoj zavisnosti EU od američke zaštite nisu nove.

„Ništa od ovoga ne bi trebalo da bude iznenađenje za bilo koga ko je pratio šta su Tramp ili Vens govorili pre izbora“, izjavio je Endru Viner, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Bolonji.

„SAD već decenijama žele da saveznici preuzmu veći deo tereta kolektivne odbrane“, dodao je. „Još za vreme Regana, SAD su imale ambasadora čiji je zadatak bio da putuje po Evropi i vrši pritisak na saveznike da izdvoje više novca za NATO.“

Da li je savez pod pretnjom?

NATO, osnovan 1949. godine kao kolektivni bezbednosni savez protiv Sovjetskog Saveza, opstao je decenijama. Kako će se transatlantski odnos razvijati u budućnosti zavisiće od predstojećih pregovora.

Tramp je postavio ambiciozan cilj – da članice NATO-a povećaju izdvajanja za odbranu na 5% BDP-a, uglavnom kako bi pokrile troškove pomoći Ukrajini.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute branio je evropske doprinose savezu, ističući da je prošle godine NATO povećao izdvajanja za Ukrajinu sa 40 na 50 milijardi evra, pri čemu su Kanada i Evropa bile najveći donatori.

Neizvesno je kako će SAD reagovati ako evropske zemlje – koje su godinama pokušavale da dostignu postojeći cilj od 2% BDP-a – ne budu mogle da ispune novi zahtev. Posebno ako se uzme u obzir da su evropske ekonomije već opterećene inflacijom i potencijalnim novim američkim carinama.

„Pitanje je koliko će SAD smanjiti sopstvene doprinose“, rekao je Viner. „Hoće li smanjiti finansiranje NATO-a? Ili će povući deo američkih trupa iz Evrope?“

Najveći izazov – Rusija

Dok se Ukrajina priprema da obeleži treću godišnjicu ruske invazije, Zelenski je bio primoran da ublaži svoj stav o uslovima mira.

U sredu je ponudio teritorijalnu razmenu s Rusijom, predlažući povratak ukrajinske kontrole nad delovima Kurske oblasti u zamenu za druga područja. Kremlj je odbio predlog.

Tramp, koji je tvrdio da može okončati rat za 24 sata, sada je faktički dao Putinu veći prostor za manevar, dok je Evropljane ostavio po strani.

Putin je odmah iskoristio ovu priliku.

Kremlj sada traži da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u i povuče trupe iz četiri ukrajinske oblasti koje Rusija smatra svojima. Uz to, Moskva je dodala novi zahtev – redefinisanje uloge NATO-a u budućoj evropskoj bezbednosti.

Na sastanku s Zelenskim u Minhenu, očekuje se da će Vens vršiti pritisak na ukrajinskog lidera da prihvati pregovore pod povoljnijim uslovima za SAD – što će naići na oštar otpor delegacija EU.

Prema Vinerovim rečima, SAD bi mogle odložiti dodatnu vojnu pomoć Ukrajini, koristeći septembarski budžetski rok kao polugu za pregovore.

„Rusija smatra da ima prednost i da joj vreme ide na ruku“, zaključio je Viner.

U širem smislu, Rusija predstavlja sve veću pretnju Evropi, tvrdi Džonson.

„Ovo nije samo o ratu u Ukrajini. Rusija aktivno destabilizuje međunarodni poredak – i to je pretnja celoj Evropi“, zaključio je.