Sudbina Srbije u ekonomskom sukobu SAD i Kine: Kolateralna žrtva svetskog carinskog rata

Pored toga, Tramp je uveo carinske tarife od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma iz svih zemalja, kako bi zaštitio domaću proizvodnju i smanjio spoljnotrgovinski deficit. Posledice toga mogle bi da budu dalekosežne, a stručnjaci smatraju da će ih osetiti i Srbija, koja bi mogla da bude kolateralna šteta svetskog carinskog rata, pogotovo što ima odlične odnose sa Pekingom, a u njoj posluje više velikih kineskih kompanija, što kao vlasnici strateški važnih firmi, što na izgradnji infrastrukturnih objekata.

Svega 15 dana nakon što je Donald Tramp 20. januara i zvanično postao predsednik SAD, Vašington je uveo carinske takse Kini od 10 odsto. Time su ostvarene Trampove pretnje da će se sa primenom tih kaznenih mera suočiti “svaka zemlja koja ugrožava radna mesta i funkcionisanje privrede SAD” kao i “bezbednost i način života njenih građana”. Inače, mnogi smatraju da ovaj američko-kineski trgovinski rat traje još od 2018. godine i prvog Trampovog mandata, kada su takođe međusobno uvođene carinske tarife.

Odgovor Pekinga takođe je bio munjevit. Nekoliko minuta posle stupanja na snagu mera koje je propisala Trampova administracija, nadležni u Kini obelodanili su uvođenje dodatnih carina na robu uvezenu iz SAD – 15 odsto na uvoz američkog uglja i utečnjenog prirodnog gasa, kao i 10 odsto na sirovu naftu, poljoprivredne mašine i automobile sa motorom velike zapremine.

Peking je najavio i da će pokrenuti antimonopolsku istragu protiv američkog tehnološkog giganta Gugla, a pojedine američke kompanije dodate su na kinesku listu «nepouzdanih entiteta», na kojoj je više desetina firmi iz SAD. Svrstavanjem u tu listu, tim kompanijama zabranjeno je da posluju u Kini i da izvoze u tu zemlju. Takođe, Kina je uvela izvoznu kontrolu nad 25 retkih metala, od kojih su neki krucijalne komponente za veoma važne elektronske proizvode ili vojnu opremu.

Izvor/Saznaj više: Nin