Ekstremne vrućine pogađaju i zdravlje i ekonomiju: Kako EU štiti svoje građane i budžet od visokih temperatura?

Leto 2025. još jednom je podsetilo Evropu da su ekstremne vrućine postale pravilo, ne izuzetak. Evropska služba za klimu “Kopernikus” (Copernicus), u avgustu je potvrdila da je jul 2025. među najtoplijim mesecima u zabeleženoj istoriji, dok kontinentalni trend zagrevanja ostaje snažan.

“To nije meteorološka kuriozitet, to je ekonomski i socijalni šok koji pogađa transport, proizvodnju, poljoprivredu i zdravstvo”, poruka je jednog dela saopštenja Copernicus Climate Change Service
Fortune.

Da ekstremne vrućine mogu biti pogubne, složni su stručnjaci iz oblasti zdravstva. Međutim, njihovom stavu priključuju se i ekonomisti, koji ukazuju da je to udar i na ekonomiju. Prema tome, šta države i gradovi mogu učiniti kako bi to sprečili ili ublažili pogubni uticaj?

Evropa, najbrže zagrevan kontinent, već oseća smrtonosne posledice. Samo tokom leta 2022. godine, visoke temperature su dovele do 61.000 prekomernih smrti, uglavnom među starijima, piše DW.

Evropska politika danas ne svodi se na delovanje posle vrućine (otvaranje rashladnih centara ili deljenje flaširane vode). Komisija, agencije i banke vide i finansijske, infrastrukturne i regulatorne dimenzije problema i razvijaju instrumente koji su jednako usmereni na kratkoročno ublažavanje posledica i dugoročnu otpornost sistema.

· Sprečavanje i rano upozoravanje

EU ulaže u napredne podatke i prediktivne servise. Kopernikus, JRC i evropski meteorološki centri rade na ranijim, preciznijim prognozama i mapama ranjivosti.To omogućava državama i gradovima da aktiviraju zdravstvene alarme, preusmere elektromreže i prilagode radne smene pre udara vrućine. Ovaj pristup “pametne adaptacije (smarter adaptation), deo je zvanične EU strategije za prilagođavanje klimi.

Izvor/ Saznaj više: mondo.rs