„Najvažniji slučaj u istoriji čovečanstva“: Istorijsko suđenje o klimatskim promenama pred MSP-om

Sud će nastojati da postavi pravni okvir za globalnu borbu protiv klimatskih promena.

Suđenje koje ima za cilj borbu protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Najviši sud Ujedinjenih nacija, Međunarodni sud pravde (MSP), započeo je u ponedeljak, 2. decembra, istorijska saslušanja s namerom da definiše pravne obaveze zemalja u suočavanju sa klimatskim promenama. U Hagu (Holandija), ova saslušanja imaju i svrhu da pomognu najugroženijim nacijama da se izbore sa posledicama klimatskih promena.

Jutros su rasprave otvorili predstavnici Vanuatua i drugih ugroženih pacifičkih ostrva, obraćajući se panelu od petnaest sudija.

„Ishod ovih postupaka odraziće se na mnoge generacije, određujući sudbinu zemalja poput moje i budućnost naše planete“, izjavio je Ralf Regenvanu, specijalni izaslanik za klimatske promene iz Vanuatua, na otvaranju saslušanja. „Ovo bi moglo biti najvažnije pitanje u istoriji čovečanstva“, dodao je.

Tokom naredne dve nedelje, više od 100 zemalja i organizacija iznosiće svoje stavove o ovom pitanju, čineći ovo jednim od najvećih slučajeva po broju učesnika pred Sudom.

Podeljeni stavovi među aktivistima

Grupa aktivista trenutno protestuje ispred Palate mira, gde se nalazi Sud, držeći transparente sa porukama poput: „Najveći problem pred najvišim sudom“ i „Finansirajte našu budućnost, finansirajte klimu odmah“.

Oni se nadaju da će odluka sudija MSP-a imati značajan pravni uticaj u borbi protiv klimatskih promena.

„Verujem da će sudije dati koristan pravni stav koji može da pomogne da se prevaziđe zastoj u pregovorima o klimi, kakav viđamo svake godine tokom konferencija poput COP-a“, izjavila je Jule Šnakenberg, članica Mreže mladih za klimatsku pravdu.

S druge strane, neki strahuju da savetodavno mišljenje MSP-a, koje nije obavezujuće, neće imati značajan efekat i da će biti potrebni meseci ili čak godine da sud donese svoj zaključak.

Povećanje emisije CO2

Ova istorijska saslušanja održavaju se samo nekoliko dana nakon što je postignut novi klimatski sporazum tokom samita COP29 u Azerbejdžanu.

Prema tom sporazumu, razvijene zemlje treba da obezbede najmanje 300 milijardi dolara godišnje do 2035. godine za finansiranje borbe protiv klimatskih promena, što iznosi nešto više od 285 milijardi evra. Međutim, sporazum nije uključio globalnu obavezu o odustajanju od fosilnih goriva.

Uprkos tome, preliminarna istraživanja naučnika iz Global Carbon Project-a, predstavljena tokom COP29, pokazala su da su emisije CO2 iz fosilnih goriva nastavile da rastu ove godine, dostigavši novi rekord. Tri najveća emitrera gasova sa efektom staklene bašte (Kina, SAD i Indija) biće među zemljama koje će izneti svoje stavove pred MSP-om.

Prema rečima Džo Čaudrija, pravnika u Centru za međunarodno pravo o životnoj sredini, mišljenje sudija, koje se očekuje naredne godine, „osvetliće klimatske sporove na nacionalnom i međunarodnom nivou“.