Otpor prema Trampu? Sabotažni priručnik iz 1940-ih postaje viralan

Njegova iznenadna popularnost dolazi u trenutku kada jača otpor prema nizu izvršnih naredbi novog predsednika.

Prvi put kada je Donald Tramp izabran za predsednika SAD 2017. godine, distopijski roman Džordža Orvela 1984 ponovo se našao na vrhu lista bestselera, jer su čitaoci u njemu pronašli odraz zabrinutosti zbog upotrebe „dvosmislenog govora“ koji potkopava samu suštinu istine.

Osam godina kasnije, Trampov povratak u Belu kuću ponovo je oživeo interesovanje za jedno staro štivo, ovog puta iz domena publicistike.

Simple Sabotage Field Manual nastao je 1944. godine u okviru američke Kancelarije za strateške usluge (OSS), preteče CIA-e. Od 1. februara, postao je najpopularnija knjiga na Project Gutenberg, najvećoj platformi za preuzimanje besplatnih e-knjiga u javnom domenu.

Američki špijuni koristili su ovaj priručnik na terenu u Evropi pri kraju Drugog svetskog rata.

„Namenjen je operativcima OSS-a kako bi regrutovali i obučavali građane u okupiranim teritorijama, podučavajući ih jednostavnim i efikasnim tehnikama sabotaže uz minimalan rizik od otkrivanja“, objašnjava Sajmon Vilmets, vanredni profesor Studija obaveštajne delatnosti na Univerzitetu Leiden u Holandiji.

Ali krajem januara ove godine – samo nedelju dana nakon Trampove inauguracije – priručnik star 80 godina preuzet je 158.421 put. Samo 2. februara, preuzet je čak 34.000 puta u jednom danu.

Ovaj vodič, čiji je autor bivši direktor OSS-a Vilijam Donovan, prestigao je klasična književna dela, uključujući Šekspirovog Romea i Juliju, Melvilovog Mobija Dika i Kerolovu Alisu u zemlji čuda.

Vilmets objašnjava da je ova 20-stranica duga publikacija, koju je CIA deklasifikovala 2008. godine, „jednostavan dokument koji na suvo birokratski način opisuje sabotažu na svakodnevnom nivou, za razliku od složenih operacija poput dizanja mostova ili fabrika u vazduh“.

Građani-saboteri

Prema priručniku, „jednostavna“ sabotaža može se izvesti pomoću svakodnevnih predmeta i uz minimalan rizik od povreda, otkrivanja i odmazde.

On detaljno opisuje kako pronaći prilike za male sabotaže u svakodnevnim situacijama, naročito na radnom mestu, često kroz nespretne „greške“ ili izazivanje razdora među zaposlenima.

„U suštini, vodič vas obučava kako da budete nesposobni na poslu“, kaže Vilmets.

Na primer, železničkim radnicima savetovalo se da štampaju više karata za isto sedište u vozovima koje koriste nemački vojnici, dok su sekretarice bile podučavane da odugovlače povezivanje važnih poziva ili da ih „zaborave“. Radnici u fabrikama, ključnim za nemački ratni napor, čak su ohrabrivani da puštaju čitave rolne toalet papira u WC šolje kako bi blokirali kanalizaciju.

Menadžerima je savetovano da „snižavaju moral“ i smanjuju produktivnost promovišući neefikasne radnike, žaleći se na one koji rade dobro i pronalazeći načine da troše vreme.

„Držite govore. Govorite što češće i što duže. Svoje ‘poente’ ilustrujte dugačkim anegdotama i ličnim iskustvima. Nikada ne oklevajte da dodate nekoliko ‘patriotskih’ komentara“, piše u priručniku.

Niži radnici, s druge strane, bili su ohrabrivani da slepo slede sva pravila kompanije kako bi što više usporili tok posla.

„Insistirajte da se sve radi kroz ‘zvanične kanale’. Nikada ne dozvolite prečice radi bržeg donošenja odluka“, savetuje vodič.

Šire gledano, priručnik savetuje građane-sabotere da traže prilike za donošenje loših odluka, usvajanje nekooperativnog stava i podsticanje drugih da čine isto – neprimetno povećavajući loše ponašanje na radnom mestu, koje „često uzrokuje nesreće, kašnjenja i opštu obstrukciju čak i u normalnim okolnostima“.

Konačni cilj bio je uvođenje tolikog broja malih prepreka na pojedinačnim radnim mestima da to uspori širu ekonomiju na okupiranoj teritoriji.

„Postoje istorijski primeri uspeha ove metode“, kaže Robert Dover, profesor obaveštajne delatnosti i međunarodne bezbednosti na Univerzitetu Hal u Velikoj Britaniji. Pri kraju Drugog svetskog rata, „u nekim fabrikama uspeli su da proizvode nepouzdane motore koji su trajali kraće nego inače“, dodaje on.

Otpor prema Trampu?

Ideja da veliki broj malih postupaka može stvoriti kolektivnu snagu poznata je i kao „rat buve“, koncept koji je prvi osmislio Mao Cedung. „Analogija sa buvama koje neprestano napadaju psa i stvaraju mu iritaciju ovde se čini prikladnom“, kaže Dover.

Bilo je to možda neobično oružje za američke obaveštajne snage tokom Drugog svetskog rata, ali „OSS ima jedinstvenu istoriju sa svim tim kreativnim ljudima koji su smišljali originalne ideje“, kaže Vilmets. Donovan je takođe autor priručnika za špijune o tome kako privremeno promeniti identitet i izgled.

Nije iznenađujuće što koncept jednostavne sabotaže ponovo pronalazi publiku u 2025. godini, smatra Vilmets.

„Priručnik je bio popularan još prošle godine, pre Trampa, kada se povezivao sa pokretom ‘tihog odustajanja’“, kaže on.

Međutim, sada kada se politički pejzaž u SAD promenio, čini se da ovaj koncept privlači još širu publiku. „Mogu da razumem njegovu privlačnost i za pripadnike ekstremne desnice koji žele da se bore protiv establišmenta i za one koji žele da se isključe iz sistema, ali i za protivnike Donalda Trampa i Ilona Maska“, kaže Dover.

Među protivnicima Trampa, pozivi na otpor sve su češći. Na društvenoj mreži Reddit, neki federalni službenici diskutuju o tome kako da ostanu na svojim radnim mestima, ali i da sabotiraju promene koje Tramp nameće, a koje bi mogle da preoblikuju institucije u kojima rade.

Ako je Trampov prvi mandat naveo njegove protivnike na preispitivanje sopstvenih uverenja, njegov drugi mandat izgleda da će izazvati drugačiju – možda konfrontacioniju – reakciju.

Dover zaključuje: „Za razliku od intelektualne knjige kao što je 1984, ovoga puta praktičan vodič izgleda bolje odražava trenutno stanje duha među ljudima.“