Bajden traži gotovo 100 milijardi dolara hitne pomoći za saniranje posledica uragana Helene i Milton

S obzirom na to da mnogi republikanci vode kampanje za smanjenje federalne potrošnje, pojedini delovi Bajdenovog zahteva mogli bi izazvati rasprave, jer savezna vlada ne pomaže u rešavanju svih katastrofa.

U pismu upućenom predsedniku Predstavničkog doma, Majku Džonsonu, u ponedeljak, 18. novembra, Bajden naglašava hitnost ovog zahteva dok zakonodavci koriste poslednje dane mandata za završetak ključnih prioriteta pre nego što novoizabrani Kongres i administracija Donalda Trampa preuzmu dužnost. Bajden je istakao da je lično razgovarao sa ljudima pogođenim ovim nepogodama i saznao šta lokalnim zajednicama i preduzećima treba od federalne vlade.

“Dodatna sredstva su od ključnog značaja kako bismo nastavili podršku ovim zajednicama,” izjavio je Bajden.

Najveći deo sredstava, oko 40 milijardi dolara, bio bi usmeren u glavni fond za hitne slučajeve Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA). Ovaj fond se koristi za uklanjanje ruševina, popravku javne infrastrukture i pružanje finansijske pomoći preživelima.

Bajden je upozorio da će bez dodatnih sredstava ovaj fond ostati bez novca tokom tekuće budžetske godine, što bi ne samo ugrozilo pružanje ključne pomoći ugroženima, već i usporilo oporavak od prethodnih katastrofa.

Još 24 milijarde dolara bilo bi namenjeno poljoprivrednicima koji su pretrpeli gubitke useva ili stoke, dok bi 12 milijardi dolara bilo izdvojeno za pomoć zajednicama kroz blok grantove Ministarstva za stanovanje i urbani razvoj.

Oko 8 milijardi dolara bi se koristilo za obnovu i popravku autoputeva i mostova u više od 40 saveznih država i teritorija. Administracija takođe traži 4 milijarde dolara za dugorošne nadogradnje vodovodnih sistema kako bi se smanjila šteta od budućih nepogoda. Nekoliko drugih agencija takođe bi dobilo hitna sredstva ukoliko Kongres odobri ceo zahtev.

Osiguraćemo da isporučimo pomoć

Zakonodavci su očekivali visok iznos od administracije. Džonson, republikanac iz Luizijane, izjavio je da će Kongres razmotriti zahtev i “osigurati da pružimo pomoć žrtvama uragana i ljudima koji su pretrpeli štetu.”

Džonson je takođe obišao zapadnu Severnu Karolinu nakon uragana Helene kako bi procenio štetu. Tada je izjavio da će Kongres delovati dvostranački kako bi pomogao zajednicama, ali je naglasio da će pomoć biti “primerena u okviru onoga što savezna vlada treba da učini.”

S obzirom na to da mnogi republikanci vode kampanje za smanjenje federalne potrošnje, pojedini delovi Bajdenovog zahteva mogli bi izazvati rasprave. Federalna vlada obično interveniše samo u slučajevima kada potrebe premašuju kapacitete lokalne zajednice ili države.

Očekuje se da će u sredu Odbor za budžet Senata saslušati čelnike nekoliko vladinih agencija koje bi dobile sredstva iz Bajdenovog zahteva. Postoji mogućnost da će hitna pomoć biti pripojena nekom zakonu za produženje finansiranja federalnih agencija, s obzirom na to da trenutna sredstva ističu 20. decembra.

Bajden je podsetio da je Kongres obezbedio više od 90 milijardi dolara pomoći nakon uragana Katrina pre skoro dve decenije, kao i više od 50 milijardi dolara nakon uragana Sendi 2013. godine. Pozvao je Kongres da preduzme “hitnu akciju”.

“Baš kao što je Kongres tada delovao, naša je zakletva da i sada obezbedimo neophodna sredstva kako bismo osigurali da svi u zajednicama pogođenim uraganima Helene i Milton – kao i oni koji se još oporavljaju od prethodnih nepogoda – imaju federalnu pomoć koju zaslužuju i koja im je potrebna,” napisao je Bajden.