Bioklimatski plan Pariza za transformaciju grada: Zelene površine i socijalno stanovanje

Gradski savet Pariza usvojio je u sredu lokalni urbanistički plan „bioklimatskog“ karaktera, koji ima za cilj da odgovori na izazove klimatskih promena, nedostatka stambenog prostora i organizacije urbanog područja. Fokus na zelenim površinama, socijalnom stanovanju i strožijim regulacijama izdavanja nekretnina izazvao je pohvale zbog održivih ciljeva, ali i sumnje u pogledu njegove izvodljivosti.

Nakon četiri godine intenzivnih rasprava i više od 50.000 predloga građana, Gradski savet Pariza usvojio je 20. novembra dugo očekivani Lokalni urbanistički plan bioklimatskog karaktera (PLUb). Ovaj plan teži da ostvari četiri ključna cilja: prilagođavanje klimatskim promenama, povećanje broja javnih stanova, jačanje lokalnih biznisa i očuvanje arhitektonskog nasleđa prestonice.

„Cilj je da Pariz ostane grad u kojem će ljudi želeti da žive i u narednim decenijama,“ istakla je gradonačelnica Ana Idalgo, uz aplauz većine posle glasanja.

Usaglašen sa Pariškim klimatskim planom za period 2024–2030, PLUb nastoji da doprinese globalnom naporu grada da postigne ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, istovremeno rešavajući društvene izazove.

Više zelenih površina

Jedna od ključnih inicijativa ovog plana jeste stvaranje 300 hektara novih javno dostupnih zelenih površina. Cilj je da se dostigne preporuka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 10 m² zelenih površina po stanovniku, dok Pariz trenutno ima svega 8,6 m² po osobi.

Ovaj predlog naišao je na skepticizam opozicije. David Alfan, savetnik iz redova Republikanske partije (LR), nazvao je plan „skoro smešnim“. „Gde pronaći površinu ekvivalentnu 420 fudbalskih terena u Parizu?“ zapitao se Alfan tokom zasedanja.

Međutim, Šarl-Antoan Depardon, jedan od vodećih arhitekata PLUb-a, istakao je da je deo ovog cilja već razrađen. „Već imamo planiranih 50 hektara na ulazima u grad, kao i dodatnih 100 hektara na javnim mestima poput ulica i školskih dvorišta,“ naglasio je on.

Rešenje za stambenu krizu

Plan takođe predviđa povećanje učešća javnih stanova na 40% ukupnog stambenog fonda do 2035. godine, od čega će 30% biti socijalni stanovi. U određenim delovima grada, investitori će biti obavezni da 50% novih zgrada posvete socijalnom stanovanju.

Regulacija kratkoročnog izdavanja

Kako bi se ublažila nestašica stanova, plan uvodi stroža pravila za platforme poput Airbnb-a. Od 2025. godine, nove kratkoročne turističke rente neće biti dozvoljene u ključnim delovima grada, što bi trebalo da oslobodi više stanova za dugoročnu upotrebu.

„Ovo je značajan korak napred,“ zaključio je Depardon, izrazivši nadu da će rezultati ovog plana biti vidljivi u narednim decenijama.