Čovek koji je preživeo dve atomske bombe: “Mislio sam da me prati vatreni oblak iz Hirošime”

Jamaguči se spremao da napusti Hirošimu kada je pala prva bomba. Tada 29-godišnji pomorski inženjer bio je na tromesečnom poslovnom putovanju za svog poslodavca “Micubiši Hevi Industris”, a 6. avgust je trebalo da bude njegov poslednji dan u ovom gradu. On je sa kolegama radio na novom dizajnu za tanker za naftu i jedva je čekao povratak kući jer su ga tamo čekali žena i mali sin.

Tog 6. avgusta, oko 8.15 ujutru, išao je prema brodogradilištu kada je čuo avion iznad glave. Pogledao je u nebo i video američki bombarder B-29 kako preleće grad i ispušta mali predmet sa padobranom. Iznenada, na nebu se pojavila jaka svetlost, a on je imao dovoljno vremena da se baci u jarak pre nego što se začula snažna eksplozija.

Udar ga je podigao sa zemlje, vrteo ga u vazduhu kao tornado i bacio ga u obližnju njivu krompira. Nalazio se udaljen manje od dva kilometra od centra eksplozije.

“Nisam znao šta se desilo. Mislim da sam se onesvestio na neko vreme. Kada sam otvorio oči, sve je bilo mračno i ništa nisam video. Bilo je kao na početku filma u bioskopu, dok trepću prazni kadrovi bez zvuka pre samog prikazivanja”, objasnio je Jamagoči kasnije za Tajms.

Eksplozija atomske bombe podigla je toliko prašine i ostataka da je gotovo u potpunosti zamračila sunce. Jamagoči je bio okružen pepelom koji je pao i video je užareni oblak u obliku pečurke kako se diže iznad Hirošime.

Njegovo lice i podlaktice zadobile su ozbiljno opekotine, a obe bubne opne su mu pukle. Jamaguči je otišao pravo ka ostacima gradilišta, gde je naišao na dva saradnika koji su takođe preživeli eksploziju.

Nakon što su proveli besanu noć u skloništu za vazdušne napade, muškarci su se 7. avgusta probudili i krenuli ka železničkoj stanici, za koju su čuli da još uvek radi.

“Krenuo je kući, ni ne slutivši šta ga čeka”

Put ka stanici ih je vodio kroz požare koji su još uvek tinjali, porušene zgrade i ugljenisana tela ljudi. Mnogi mostovi su postali iskrivljene olupine. Kada je stigao na stanicu, ukrcao se na voz pun povređenih putnika i krenuo noćnim vozom do svog rodnog grada Nagasakija. Predsednik Hari Truman tada je držao govor u kom je po prvi put otkrio postojanje atomske bombe.

“To je iskorišćavanje osnovne sile univerzuma. Sila iz koje sunce crpi svoju moć je ‘puštena’ protiv onih koji su doneli rat na Daleki istok”, rekao je tada Truman i upozorio da, ukoliko Japan ne kapitulira, može očekivati “kišu razaranja iz vazduha kakvu svet još nikad nije video”.

Bombarder B-29 nazvan “Enola Gej” poleteo je sa pacifičkog ostrva Tinian i preleteo oko 2.400 kilometara pre nego što je detonirao bombu poznatu kao “Mali dečak” iznad Hirošime. Eksplozija je odmah ubila oko 80.000 ljudi, a desetine hiljada su umrle od posledica u toku narednih nedelja.

Jamaguči je stigao u Nagasaki rano ujutru 8. avgusta i otišao pravo u bolnicu. Doktor koji ga je lečio bio je njegov školski drug, ali su opekotine na njegovim rukama i licu bile toliko velike da ga u početku nije prepoznao. Nisu ga prepoznali ni članovi porodice. Kada se kasnije vratio kući, sav u zavojima, majka ga je optužila da je duh.

“Druga eksplozija – Nagasaki”

Jamaguči, i pored toga što je bio na ivici kolapsa, 9. avgusta je krenuo da se prijavi na posao u kancelariji Micubišija u Nagasakiju. Oko 11 sati imao je sastanak sa direktorom kompanije, koji je tražio detaljan izveštaj o Hirošimi. On je pokušao da objasni šta se desilo, kada mu je direktor rekao da nije normalan.

“Kako bi jedna bomba mogla da uništi čitav grad?”, rekao je tad.

Tada, napolju je eksplodirala još jedna bomba, a on je pao na pod samo nekoliko sekundi pre nego što je razorni talas razbio sve prozore kancelarije.

“Mislio sam da me vatreni oblak u obliku pečurke prati iz Hirošime”, rekao je kasnije za novine.

Atomska bomba nazvana “Debeli čovek” koja je pogodila Nagasaki bila je još jačeg intenziteta nego ona u Hirošimi, ali brežuljasti predeli grada i stabilno stepenište zgrade uticale su da se priguši eksplozija u kancelariji. Njegovi zavoji su bili oduvani, a drugi talas radijacije koji ga je pogodio je kasnije izazvao rak, međutim, iz nesreće je izašao relativno nepovređen.

Po drugi put u tri dana, preživeo je nuklearnu eksploziju.

Odmah je krenuo do svoje kuće, koja je bila delimično razorena. Uplašen, pomislio je da se najgore dogodilo, ali je ubrzo saznao da su se oni sakrili u obližnji tunel i imali samo blaže povrede. Njegova žena je tražila melen za njegove rane kada je pala bomba, pa je sa bebom potražila zaklon. Ispostavilo se da su povrede koje je doživeo, na čudan način spasli njegovu porodicu od udara druge bombe.

Izvor/Saznaj više: NIN