Da li postoji plavi konj: On nije proizvod prevaranata, već naslednik gena koji mu daje neobičnu osobinu

Malo je prizora koji oduzimaju dah i deluju lepše od pojave plavog konja, prelepe životinje koju su u prošlosti smatrali mitskom životinjom. Ipak, nije reč o izmišljenoj boji konja, niti se on viđa samo u bajkama: plavi konj zaista postoji, iako njegova dlaka niti tipično modra ili u boji neba.

Plavi konj ima genetski modifikovanu boju koja se generalno zove roan: nju karakteriše ravnomerna mešavina obojenih i belih dlaka na telu, dok su glava, potkolenice, griva i rep jednobojni. Roan je dominantno nasledan i uvek prisutan pri rođenju, iako je odmah teško vidljiv, jer se bele dlake ne mogu odmah videti na mekanoj prvoj dlaci ždrebadi.

Plavi roan je boja konjske dlake koja daje “plavičast” izgled. Konj ima crnu osnovnu boju sa roan uzorkom, koji je mešavina belih dlaka ravnomerno pomešanih po telu. Glava je tamnije boje, a griva, rep i svi vrhovi ostaju potpuno crni.

Roan neće posvetleti s vremenom, iako intenzitet boje varira u zavisnosti od godišnjeg doba, a pomešane bele i obojene dlake mogu da budu posrebrene i tad stvaraju efekat plavičaste ili roze nijanse dlake.

Telo konja prekriveno je dlakom čija boja zavisi od pigmenta. Postoje dva osnovna pigmenta, crni i crveni, pri čemu crveni daje crvenkasto-braon boju. Ove dve boje se kombinuju da bi proizvele tri osnovne boje dlake, i to kestenjasta (samo crvena dlaka), crna (samo crna dlaka) i lovor (mešavina crvene i crne).

U drugom tipu postoji obojenost bez pigmenta, odnosno kombinacija dva pigmenta, tri osnovne boje dlake i bele dlake koje daju sve moguće boje i šare. Jedna od mogućih kombinacija je ujednačena mešavina dlaka osnovne boje i belih dlaka koje pokrivaju celo telo konja, sa izuzetkom glave i tri tačke – potkolenice, grive i repa – što može da stvori karakteristične efekte. Ova kombinacija je poznata kao “roan” i viđa se u tri tipa: crveni roan (kombinacija kestenjaste podloge sa belim dlačicama), bej roan (kombinacija bilo koje osnovne boje sa belim dlačicama) i plavi roan (kombinacija crne boje sa belim dlačicama koja stvara plavičasti efekat).

Roan ima neke neobične karakteristike. Ako koža konja pretrpi oštećenje, ranu, posekotinu, ogrebotinu ili na nekom mestu ostane mali ožiljak, na tom mestu dlaka ponovno izrastea, li u jednobojnoj boji, bez belih dlačica. Ova jednobojna područja se zovu “kukuruzne fleke” i mogu se pojaviti čak bez vidljive povrede. Još jedna osobina roana je razvijanje tamnijih ili svetlijih krugova dlake koji se smatraju znakom dobrog zdravlja.

Roan gen nije vezan za pol – viđa se kod ženki i mužjaka i nije odlika čistokrvnih konja. Kod mladunaca koji nasleđuju ovaj genotip, roan se može javiti u 50 posto slučajeva.

Plavi roan nije rasa, ali postoje mnoge rase konja koje mogu da proizvedu plavičasto-crvenkastu dlaku, među kojima su apalusa, belgijski konj, klajdsdejl, kentaki planinski konj, misuri foks troter, mustang, nakota, peršeron, velški poni, hakni blu, morgan, paso fino, šetlandski poni.

Evo i nekih zanimljivosti o plavom roanu.

1. Kada stigne sa svet, plavi roan je obično crne boje, sa primesama crvenkaste, a bele dlake se pojavljuju kasnije.

2. Roan počinje da se pojavljuje oko 2. ili 3. meseca starosti i sasvim je vidljiva kad konj napuni godinu.

3. Plavi roan zimi izgleda tamnije, zbog duže dlake.

4. Plavim roan konjima preko ožiljaka raste tamna dlaka: ako se na plavo-crvenoj osnovi pojave posekotina ili ogrebotina, dlaka koja bude izrasla neće biti bela, već crna i ostaviće crni trag na crvenkastoj boji.

5. Plavi roan se pogrešno smatra sivim.

6. Plavi roan ne postoji kod čistokrvnih arapskih konja: roan gen ne postoji kod ove rase konja.

7. Čistokrvni konji retko imaju plava roan grla, jer se kod njih retko pojavljuju i crni konji.

8. Plavi roan konj je prikazan u Šekspirovoj drami “Ričard II”.

9. Plavi Valentin je bio poznati plavi roan konj – pastuv rođen 1956. godine, koji je postao poznat na rodeo stazama, isticao se u vezivanju konopca, trkama sa bačvama i bio redovan “raadni” na ranču, a uginuo je 1980. nakon što je oboleo od opasnih kolika.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs