Da li sve vreme pogrešno kosimo travu? Samo jedna promena može mnogo da znači

Ako ste nekada videli da parkovi nisu u potpunosti pokošeni i da postoje određeni delovi zarasli u travu, nemojte da mislite da je to zbog nemarnih radnika.

Nepokošena trava je ostavljena namerno i to iz veoma dobrog razloga – kako bi se očuvale pčele i drugi oprašivači.

Ukoliko uklonimo cveće, oprašivači ostaju bez “kuća” u kojima mogu da se hrane, odmaraju i gnezde.

Lepo je da travnjake održavamo urednim, ali treba misliti i o životnoj sredini.

Projekti koji podržavaju da se travnate površine kose samo delimično postale su sve popularnije širom Evrope, ali i sveta, a jedna takva inicijativa – “Ne kosi još, lolo” – zaživela je i u Srbiji.

“Mi smo želeli da ukažemo da trava ne treba da kosi kao da će Novak Đoković da trenira za Vimbldon. Ideja je da se 30 ili 40 odsto površine ostavi nepokošeno”, rekao je za EUpravo zato David Mardešić iz Bee Centra, organizacije koja je pokrenula inicijativu.

Kako je naveo, vikendaši bi posebno trebalo da razmisle kako kose travu.

“Ljudi odu na vikend da uživaju, onda sve pokose, i vrate se kući, pa niti su uživali, niti je to imalo nekog značaja za biodiverzitet. Ovo je samo pilot-projekat, testiramo kako će da se ‘primi’, kako će ljudi da reaguju, ali i insekti”, naveo je.

Lokacije koje su izabrane da budu deo projekta su Akademski park, dunavska padina na Kalemegdanu, jedan deo na Mirijevu i Košutnjak.

“U Akademskom parku smo posadili medonosno cveće da tamo bude jedna divna livada, a na ostalim lokacijama ćemo videti šta će da se dogodi. Pri svakom košenju bi trebalo da se ostavi 30 ili 40 odsto trave, a onda se taj deo pokosi sledeći put, a preskoči se neki drugi i sve tako. To je ono što je potrebno svim oprašivačima u našem gradu jer je kratko pokošena trava poput betona, to insektima ništa ne znači. Takva trava ne može ni da upije vodu nakon obilnih padavina ni da pokupi dovoljnu količinu toplote kao više biljke”, objasnio je Mardešić.

Prema njegovim rečima, sugrađani ne treba da zaziru od nepokošene trave.

“Možemo da utičemo na ljude i menjamo navike, treba svima objasniti da ako je nešto ostalo nepokošeno tu neće ništa loše da se desi, neće krenuti zmajevi da izleću. Slične inicijative postoje u Austriji ili Holandiji i ovo radimo upravo sa Ambasadom Holandije na čemu smo zahvalni”, istakao je.

Kako inače izgleda košenje trave u Beogradu?

Košenje travnjaka je najobimniji posao u delatnosti JKP “Zelenilo-Beograd” jer ukupna površina travnjaka u gradu zauzima više od 2.000 hektara.
Kako će se odvijati ti poslovi zavisi od vremenskih prilika.

“Sa košenjem u višim kategorijama, parkovima i parterima, počinje se polovinom marta, dok se sa košenjem travnatih površina koji se nalaze u stambenim naseljima, započelo par dana kasnije. Površine koje su svrstane u prvu kategoriju, a to su najznačajniji parkovi i parteri, kose se od 10 pa čak do 21 put. Parkovske površine šireg centra grada, svrstane su u drugu i treću kategoriju, i one se kose od sedam do devet puta. Skverovi i zelenilo duž saobraćajnica uređuju se sedam puta godišnje, dok površine koje pripadaju stambenim naseljima su svrstane u petu kategoriju, i delimično uređene površine koje pripadaju šestoj kategoriji kose se od pet do deset puta godišnje, u zavisnosti od potreba”, naveli su iz “Zelenila” za EUpravo zato.

Šta se sve sadi u Beogradu?

“Zelenilo-Beograd” je prethodnih godina zasadilo više od 5.000 stabala širom prestonice, a obično se radi o hrastu, platanu, javoru, jasenu, kopriviću, kedru, boru, brestu, crvenolisnoj šljivi…

Sadnja sezonskog cveća obavlja se se dvva puta godišnje, u proleće i jesen.

Za potrebe jedne sadne sezone, u rasadnicima preduzeća se proizvede oko 400.000 komada cvetnog rasada.

“Na 12 hektara proizvodnih površina na otvorenom, i 7.000 netara kvadratnih pod staklenicima, u rasadnicima JKP “Zelenilo-Beograd“ proizvodnja sadnog materijala traje neprestano tokom cele godine. Godišnje se proizvede više od 800.000 komada cvetnog rasada, koji zaposleni posade na javnim zelenim površinama u cvetnjacima i cvetnim lejama u 10 gradskih opština. Od setve semena do gotove biljke potrebno je tri do četiri meseca svakodnevne nege u rasadniku. Prolećni rasad se proizvodi od februara do maja kada počinje njegova sadnja na zelenim površinama. Posle pripreme leja i rasadnika za ponovnu proizvodnju, od sredine jula počinje setva jesenjeg rasada koja se obavlja do kraja septembra”, istakli su iz preduzeća.

Zavisnosti od sezone sadnje, u Beogradu ima najviše zasađene salvije, kadife, vinke, muškatle kao i različitih vrsta lukovica (lale i zumbuli).

Paleta boja sezonskog cveća proteže se od bele, preko žute, narandžaste, crvene, roze, ljubičaste, do plave.
Najveći broj cvetova krasi opštinu Stari grad, Palilulu, Novi Beograd i Savski venac.

Izvor/Saznaj više: Mondo