Endokrinolog Popović i nutricionista Rapajić o štetnosti prezaslađenih napitaka po zdravlje

Mere uvedene u zemljama Evrope da se dodatno oporezuju slatka i gazirana pića kako bi se smanjio broj gojaznih predstavljaju “očajničke mere” pošto se potrošnja tih napitaka ne može obuzdati jer stvaraju zavisnost, a nisu nimalo zdravi i mogu dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa, rekao je danas prof. dr Srđan Popović.

S njim je saglasna i nutricionistkinja Marija Rapajić, koja upozorava na gojaznost kod mladih ističući da su naročito puni šećera pekarski proizvodi.

– Konzumacijom prezaslađenih sokova dolazi do napada na pankreas i pojačanog lučenja insulina, što može dovesti do insulinske rezistencije, a kasnije i do gojaznosti i razvoja dijabetesa – rekao je Popović gostujući na televiziji K1.

On ističe da je sve više gojaznih, ne samo među odraslima, već i među decom.

– Dijabetes tipa 2, koji se nekada smatrao bolešću odraslih ispod 30 godina, sada se sve češće javlja i kod dece, što ukazuje na delimično oštećenu funkciju endokrinog pankreasa, koji i dalje nastavlja da se preopterećuje. Najčešći uzroci su preslatki sokovi i kolači – rekao je endokrinolog.

Nakon što su Francuska, Španija, Čile i Saudijska Arabija već uvele dodatni porez na slatka i gazirana pića, sada se i Nemačka pridružuje ovom trendu. Ova inicijativa ima za cilj suzbijanje sve većeg problema gojaznosti među stanovništvom.

– Najpotentniji stimulans za lučenje je glukoza. Pokušavalo se s aminokiselinama, masnim kiselinama, ali glukoza je nešto na šta osetljive beta ćelije Langerhansovih ostrvaca endokrinog pankreasa itekako reaguju, izlučujući višak insulina. Opasno je to što su ovi napici preslatki, ne prirodni sokovi – rekao je dr Popović.

On preporučuje da se jede voće, ali napominje da dijabetičari moraju da ograniče unos voća na količinu koja stane na dlan.

– Grožđe i lubenica su vrlo slatki, pa je važno da se konzumiraju u sklopu obroka. Ovo se posebno odnosi na populaciju dijabetičara, gde voće ne sme biti uzimano kao međuobrok, već nakon glavnog obroka – rekao je Popović.

On je rekao da postoji “jedan jedini proveren preparat, a to je stevia, koja je jedina prirodna biljka u poređenju sa saharinom i ostalim veštačkim zaslađivačima, koji su slađi od prirodnog šećera”. Dodaje da čak i kada se koristi stevia, treba je staviti manje nego šećera.

Nutricionista Rapajić ističe da šećera najviše ima u pekarskim proizvodima.

– Kada pojedemo pekarski proizvod, nismo uneli ni minerale ni vitamine, a već smo posle pola sata gladni, jer naš organizam nema šta da metabolizuje – rekla je ona gostujući na televiziji K1.

Kako kaže, čovek je navikao na sladak ukus.

– Od rođenja smo se adaptirali prvo na slatki, pa tek onda na slani ukus. Majčino mleko je slatko. Kada smo nezadovoljni, poželećemo da pojedemo parče čokolade, zato što čokolada sadrži aminokiseline koje utiču na dobro raspoloženje, ali je problem u količini. Ključna reč je umerenost – rekla je Rapajić.

Ona savetuje da se parče čokolade pojede posle jela kako bismo regulisali insulin ili da uz parče čokolade pojedemo jednu jabuku, jer će njena vlakna takođe regulisati insulin.

Na pitanje šta najviše utiče na gojaznost kod mladih, Rapaić odgovara da je tinejdžere sramota da nose zdravu užinu, ali je za decu jako važno da ponesu zdravu užinu, kao što je voćna salata, kako bi se glukoza sporo apsorbovala.

– Traže novac za džeparac i onda kupuju čips, koka kolu, jer to sada jako moderno, a to je jako pogubno za zdravlje, metabolizam, to su sve šuplji šećeri, koji se unesu. Odmah su gladni, posebno deca koja su pažljiva na času, njima mozak potroši tu glukozu – ukazala je Rapajić.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs