Feniks nije jedini koji može da preživi vatru: Ova živa bića jednostavno ne mogu da izgore

Mitovi kažu da feniks, prelepa grimizna ptica, zna kad joj otkucava poslednji čas: ona tada ispusti glasan krik i bukne u plamenu. Nekoliko minuta kasnije, iz gomile još toplog pepela, mladunče ove ptice pomoli majušnu glavu: feniks je izgoreo, ali se iznova i rađa.

Ovo je mit iz drevnih grčkih i egipatskih priča, ali ćemo fantaziju ipak ostaviti po strani i okrenuti se nauci koja kaže da pojedina živa bića mogu da podnesu mnogo vreline, a neka se čak i rađaju ni iz čega, pa čak i iz pepela.

Izdržljive tardigrade i borbene arheje

Tardigrade se smatraju najizdržljivijim stvorenjima na svetu, jer mogu da prežive svemirski vakuum. Ipak, tardigrade umiru na temperaturama između 29 i 37 stepeni C i mogu da izdrže vrelinu (doduše samo jedan sat) od čak 83 stepena Celzijusa, piše Snexplores.

Iako im je vruće, ipak nije tako vrelo kao u vatri čiji “najhladniji” plamen ima 600 stepeni Celzijusa! Nijedno živo biće ne može da podnese takvu toplotu, kaže Robert Keli, hemijski inženjer i mikrobiolog na Državnom univerzitetu Severne Karoline u Roliju. Kada nešto gori, ugljenik u hemikalijama u tom predmetu se kombinuje sa kiseonikom da bi se formirali ugljenmonoksid i ugljendioksid. Pošto se ugljenik nalazi u svakom živom biću, niko ne može preživeti sagorevanje.

“Nema preživljavanja bez zaštitne opreme”, kaže Keli, ali dodaje da neka stvorenja mogu da prežive visoke temperature. Robert Keli proučava hipertermofile, jednoćelijske oblike života koji žive na mestima kao što su topli izvori ili dubokomorski otvori. Neki od ovih organizama su bakterije, a najizdržljiviji na toplotu su pripadnici arheja. Ne vole sve arheje toplotu: gornja granica koju mogu da izdrže je 120 stepeni Celzijusa, znatno iznad tačke ključanja vode. Ako bi neko ušao u ovako vreo izvor, koža bi mu jednostavno spala sa kostiju, jer se na tako visokim temperaturama meso – uključujući ljudske mišiće – trenutno kuva!

Ova temperatura je izazov za arheje, jer na njoj njihovi proteini počinju da se raspadaju. Zahvaljujući brojnim proučavanjima, Keli i njegove kolege su otkrili hiljade sićušnih veza između molekula koje pomažu da se ćelije drže zajedno dok temperature rastu.

Kako neka bića mogu da prežive požar

Feniks bi mogao da koristi neke od navedenih sitnih hemijskih reakcija da zadrži svoje proteine na okupu. Ali cela ptica, pa čak samo mladunče, mnogo je veće od jedne ćelije. Srećom, neke životinje su naučile da prežive toplotu dok njihov svet gori.

U Južnoj Africi, sićušna buba žižak živi u finbosu, suvom području punom žbunja koje je sklono požarima. Entomologica Marion Javal sa Instituta za istraživanje u Monpeljeu (Francuska), 2018. je bila na planinarenju u ovoj oblasti sa svojim prijateljima. Kad su prolazili područjem koje je nedavno izgorelo u požaru, videli su gomilu žižaka koji su se kretali po zemlji. Znajući da ovi insekti ne mogu da lete, zapitali su se kako su preživeli požar. Zaključak je bio da su žišci ektotermni – njihova tela poprimaju istu temperaturu kao i vazduh oko njih: kako se vazduh zagrevao tokom šumskog požara, temperatura tela žižaka se povećavala.

Kako su male bube koje ne lete preživele opekotine

Javal i njene kolege prikupile su žiške iz tog područja i testirale koliko toplote mogu da podnesu. Jedna vrsta ovih insekata, Ocladius costiger, mogla je da preživi do 52,6 stepeni C, dok je Cryptolarynx variabilis izdržao do 53,4 stepena Celzijusa. Naučnici su rezultate ovog istraživanja objavili u časopisu Ecological Entomology 2022. godine.

Moguće je da ovi insekti pokreću neku adaptaciju u svojim ćelijama koja im pomaže da prežive, napominje Javal i dodaje da neke bube kopaju rupe u zemlju da bi pobegle od plamena. Pojedine vrste insekata pak polažu jaja u biljke sa čvrstim, drvenastim stablima, u kojima zagarantovano mogu da prežive letnju vrelinu, uključujući i šumske požare. A onda, kada se vatra ugasi, iz jaja se izlegu mladi žišci, baš kao feniks iz pepela.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs