Globalno zagrevanje: 2024. godina prelazi prag od 1,5°C

Očekuje se da će 2024. nadmašiti rekordnu 2023. godinu po visini temperatura, s obzirom na to da je prag od 1,5°C već pređen, navodi Služba za klimatske promene (C3S) evropskog opservatorija Kopernikus u ponedeljak, 9. decembra.

Posle drugog najtoplijeg novembra ikada zabeleženog, „sada je praktično sigurno da će 2024. biti najtoplija godina u istoriji i da će za više od 1,5°C premašiti predindustrijski nivo“, saopštava Kopernikus.

Novembar je obeležen nizom razornih tajfuna u Aziji i nastavkom istorijskih suša u južnoj Africi i Amazoniji. Temperatura ovog meseca bila je za 1,62°C viša od prosečne novembarske temperature u vreme kada čovečanstvo nije koristilo naftu, gas ili ugalj na industrijskom nivou.

Prema bazi podataka ERA5 opservatorija Kopernikus, novembar je 16. mesec od poslednjih 17 sa anomalijom od 1,5°C u odnosu na period 1850–1900.

Simbolična granica i dugoročne projekcije

Ova simbolična granica predstavlja najambiciozniji cilj Pariskog sporazuma iz 2015, koji predviđa zadržavanje zagrevanja ispod 2°C i napore da se ograniči na 1,5°C.

Međutim, sporazum se odnosi na dugoročne trendove: prosečno zagrevanje od 1,5°C mora se posmatrati tokom najmanje 20 godina kako bi se smatralo da je granica zvanično pređena.

Prema ovom kriterijumu, trenutni nivo globalnog zagrevanja iznosi oko 1,3°C. Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) procenjuje da će prag od 1,5°C verovatno biti dostignut između 2030. i 2035. godine, bez obzira na to kako se emisije gasova sa efektom staklene bašte budu dalje razvijale.

Slabe ambicije i klimatski ciljevi

Prema poslednjim procenama Ujedinjenih nacija, svet nije ni blizu smanjenja emisija ugljen-dioksida kako bi se izbegle ozbiljne posledice poput suša, toplotnih talasa i obilnih kiša koje već imaju visok ljudski i ekonomski trošak.

Trenutne politike vode svet ka „katastrofalnom“ zagrevanju od 3,1°C do kraja veka, ili 2,6°C ukoliko se obećanja o smanjenju emisija ispune, navodi UN Environment Program.

Zemlje imaju rok do februara da Ujedinjenim nacijama podnesu revidirane klimatske ciljeve do 2035. godine, poznate kao „nacionalno određeni doprinosi“ (NDC).

Ipak, minimalni dogovor postignut na COP29 krajem novembra mogao bi poslužiti kao izgovor za nedostatak ambicioznih ciljeva. Zemlje u razvoju dobile su obećanje o 300 milijardi dolara godišnje pomoći od razvijenih zemalja do 2035, što je manje od polovine traženog iznosa za finansiranje energetske tranzicije i prilagođavanje klimatskim promenama.

Samit u Bakuu završen je bez jasnog dogovora o ubrzavanju tranzicije ka napuštanju fosilnih goriva, što je tema usvojena na COP28 u Dubaiju.

Prirodne katastrofe i ekonomski gubici

Tokom 2024. godine, prirodne katastrofe povezane sa klimatskim promenama izazvale su ekonomske gubitke od 310 milijardi dolara širom sveta, procenjuje švajcarska kompanija za reosiguranje Swiss Re.

El Niño i rast temperature

U 2023. godini, prirodni fenomen El Niño, u kombinaciji sa ljudskim uticajem na globalno zagrevanje, doveo je do rekordno visokih globalnih temperatura. Kako onda objasniti novi vrhunac u 2024. godini?

Godina koja sledi nakon El Niña „često je toplija od prethodne“, objašnjava klimatolog Robert Votard. Nakon vrhunca oko decembra i januara, „toplota se ravnomerno raspoređuje tokom godine“.

Međutim, „u 2024. godini proces hlađenja je veoma spor i uzroci će morati detaljnije da se analiziraju“, dodaje on.

Jedna studija, objavljena u časopisu Science, pokazuje da je Zemlja u 2023. godini reflektovala manje sunčeve energije nazad u svemir, zbog smanjenja niskih oblaka i smanjenja površine morskog leda.

U Antarktiku, površina leda ostaje na istorijski niskim nivoima od 2023. godine, uz novi rekord u topljenju tokom novembra, navodi Kopernikus.