Godišnje se gube milioni evra zbog čekanja na granicama: Kako kamioni mogu manje da čekaju i smanje papirologiju?

Pošto nismo u Evropskoj uniji, na granicama čekamo duže, što posebno utiče na kamiondžije. Procenjuje se da samo zbog čekanja na granicama, Zapadni Balkan gubi 300 miliona evra godišnje, a Srbija za pet godina 163 miliona evra izgubi na papirologiji na graničnim prelazima.

Rešenje je jednostavno – Zeleni koridori, odnosno, Zelene trake. Kako bi se ubrzali prelasci preko granice za kamione, a značajno smanjile duge kolone, radi se na poboljšanju procedura i ulaže se u infrastrukturu na graničnim prelazima

Kratkoročno gledano, vreme čekanja treba smanjiti za najmanje 3 sata po kamionu što se odražava i samu trgovinu.

S obzirom na to da je robna razmena između Srbije i njenog glavnog trgovinskog partnera – EU, prošle godine iznosila oko 40 milijardi evra, tj. 60 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije, to bi moglo da predstavlja ogromnu uštedu novca, koja bi na kraju bila u korist potrošača.

Šta je prednost Zelenih koridora?

U okviru Zelenih koridora u Republici Srbiji aktivni su granični prelazi Sremska Rača, Gostun, Merdare i Preševo.

Zajednička inicijativa privrednih komora potpisnica CEFTA sporazuma, za uvođenje Zelenih koridora, u cilju omogućavanja bržeg i jednostavnijeg protok robe, smanjuje troškove i povećava konkurentnost regionalnih kompanija.

Sama reč “zeleni” implicira i na agendu održivog razvoja. Veći rast privrede znači više trgovine, a više trgovine znači više transporta, digitalizacija transporta i modernizacija graničnih prelaza jeste ključ uspeha.

Pored ideje o većoj propusnoj moći graničnih prelaza, kraće zadržavanje direktno utiče i na smanjenu potrošnju energenata, a prelaskom na digitalni format prateće dokumentacije robe smanjiće (ukinuti) se korišćenje papira. Godišnjе sе na graničnim prеlazima čеka 27 miliona sati.

Zeleni koridori, nastali su kao nužno rešenje kada je na Zapadnom Balkanu sve bilo pod blokadom tokom pandemije, a ispostavilo se da su doneli i putokaz za stalno organizovanje teretnog saobraćaja, preneo je RTS.

Razlog je ubrzavanje prometa robe i carinjenja na graničnim prelazima. Ako tome dodamo i efekte elektronske platforme “Cefta Seed” koja carinicima ubrzava rad, do sada se postiglo: prosečno čekanje na svim prelazima unutar CEFTA prošle godine bilo je 86 minuta. Po kamionu, sedam minuta manje nego 2022. godine. Bilo je više od milion i 400.000 prelazaka kamiona, što čini ukupno smanjenje čekanja od skoro 19 godina, sabrali su u CEFTA sekretarijatu.

Da bi se olakšao promet i trgovina u regionu, i smanjilo zadržavanje šlepera, na više graničnih prelaza uveden je poseban režim – ubrzane su pravne i zdravstvene procedure za transport robe.

U “Milšped grupi”, jednoj od vodećih kompanija za transport i logistiku u regionu, u stalnom kontaktu sa vozačima šlepera i vide efekte Zelenih koridora.

“Pre svega smanjenje troškova i ubrzanje dostave robe na određenu lokaciju. To je prevashodno prednost za krajnjeg potrošača kao korisnika robe koji je predmet našeg interesovanja. Samim zelenim koridorima, međusobnim priznavanjem sertifikata, priznavanjem laboratorija i laboratorijskih analiza pojednostavljuje se proces, ubrzava se proces i i smanjuju se troškovi koji su uključeni u logistički lanac, samim tim i cena za krajnje potrošače”, rekao je Branko Todorović iz “Milšpeda” za RTS.

Razlozi za ubrzavanje trgovinskog prometa su više nego očigledni.

Ipak, da bi se širili Zeleni koridori potrebno je ulaganje u infrastrukturu.

“Najveći granični prelazi koji se nalaze na auto-putu imaju dovoljno prostora, dovoljno traka na kojima se prelazi, uglavnom. Problem su oni manji granični prelazi na kojima nema dovoljno infrastrukturnih mogućnosti da se primeni Zeleni koridor”, dodao je Branko Todorović.

Prvi Zeleni koridori bili su uvedeni na graničnim prelazima Sremska Rača, Preševo, Gostun i na administrativnom prelazu Merdare. Svima su u interesu, pa se sada pridružuju i članice EU, Hrvatska, Italija, Grčka.

Upravo to je cilj Plana rasta za Zapadni Balkan kojim treba da se unapredi regionalna ekonomska saradnja, a jedna od glavnih prednosti će biti i ulazak Srbije na jedinstveno tržište EU.

Na primer, ako želite 200 evra da pošaljete iz Srbije u Nemačku, dodatni trošak iznosi 43 evra, ali sa SEPA, naknada može pasti na samo 2 evra.

Izvor / Saznaj više: Mondo.rs