Grade se ilegalni hoteli, bazeni i đakuziji: Popularno grčko ostrvo na ivici katastrofe zbog nelegalne gradnje

Inspekcije na popularnom grčkom ostrvu Santorini otkrile su desetine ilegalnih građevina koje bi mogle biti ugrožene u slučaju budućih zemljotresa.

Grčko Ministarstvo za zaštitu životne sredine i energetiku ove nedelje objavilo je detalje svojih nalaza, nakon inspekcija sprovedenih u oktobru i novembru prošle godine.

Vlasti su otkrile da su mnogi hoteli i turistički smeštaji na ostrvu lažno registrovani kao objekti izgrađeni pre 1955. godine kako bi izbegli stroge građevinske propise.

Posebno je pažljivo regulisana oblast u obliku polumeseca poznata kao “kaldera”, koja se nalazi na ivici drevnog vulkana, kako bi se sačuvale prepoznatljive bele kuće na liticama. Međutim, čak i ovde, gde su pravila najstroža, pronađena je nelegalna gradnja.

Među objektima navedenim u izveštaju nalazi se turistički smeštaj u zaštićenoj zoni kaldere koji je premašio dozvoljenu veličinu, zbog čega su vlasti izrekle kaznu od 191.000 evra.

Takođe su otkriveni objekti sa nelegalno izgrađenim đakuzijima i bazenima, koji su prekršili zakone o zaštiti. Ukupno su izrečene kazne u iznosu od preko 900.000 evra za nelegalne građevinske radove u blizini kaldere.

Novi propisi omogućavaju uklanjanje nelegalnih objekata koji krše zakone o zaštiti Santorinija, a vlasnici imaju rok od 30 dana od donošenja odluke da ih sruše.

Kako bi dodatno zaštitilo ostrvo, ministarstvo ulaže 130 miliona evra u satelitske snimke i veštačku inteligenciju za uspešnije otkrivanje problematičnih građevina. Sistem bi trebalo da postane operativan do leta 2026. godine.

Seizmolozi upozoravaju na opasnost od nelegalne gradnje
Grčki seizmolog Akis Tselentis javno je osudio “urbane građevinske zločine” na Santoriniju, ističući da topografija ostrva omogućava investitorima da “sakriju” svoje građevinske aktivnosti.

“Ilegalne građevine se grade naočigled vlasti koje upravljaju ostrvom”, kaže Tselentis. “Kada čovekova pohlepa za profitom zaslepi i on ne vidi da živi ili investira na mestu gde postoje dva aktivna vulkana i seizmički rased.”

Zašto su ove građevine ilegalne?

Santorini je prvi put ograničio razvoj nakon razornog zemljotresa 1956. godine. Kako bi obnovio infrastrukturu, lokalne vlasti su uvele stroga građevinska pravila da bi sačuvale jedinstvenu arhitekturu ostrva.

Međutim, turistički bum iz 1980-ih doneo je talas nekontrolisane izgradnje, jer je ostrvo pokušalo da odgovori na ogroman priliv posetilaca. Gradske vlasti su tada dodatno pooštrile propise kako bi ograničile izgradnju i kontrolisale stil i obim novih građevina.

Danas je Santorini prenatrpan. U 2023. godini, ostrvo koje ima samo 25.000 stanovnika ugostilo je čak 3,4 miliona turista. U pojedinim danima, istovremeno bi na njega pristiglo i do 17.000 putnika sa kruzera, što je navelo vlasti da za ovu godinu uvedu ograničenja i takse za dolazak turista.

Sa rastom turizma raste i broj novih građevinskih dozvola. Samo 2023. godine, vlasti su izdale 470 građevinskih dozvola i još 300 dozvola za renoviranje, što je izazvalo zabrinutost među lokalnim stanovništvom i ekolozima.

“Živimo u mestu sa jedva 25.000 duša i ne trebaju nam novi hoteli niti dodatne sobe za iznajmljivanje”, rekao je gradonačelnik Santorinija Nikos Zorzos za britanski Guardian. “Ako uništite pejzaž, koji je ovde izuzetno bogat, uništićete i razlog zbog kojeg ljudi uopšte dolaze.”

U pokušaju da zaustavi dalju izgradnju, Ministarstvo zaštite životne sredine je u avgustu 2024. godine donelo odluku o obustavi izdavanja građevinskih dozvola u zoni kaldere i na obližnjem ostrvu Terasija. Zabrana se odnosi na nove objekte, proširenja postojećih i dodavanje bazena i đakuzija.

Lokalne vlasti su takođe dobile zadatak da pregledaju sve građevinske dozvole izdate u prethodnih pet godina i da ispitaju nelegalne građevine.

Zašto je nelegalna gradnja posebno opasna na Santoriniju?
Santorini se nalazi na Helenskom vulkanskom luku, jednoj od seizmički najaktivnijih regija u Evropi. Samo ostrvo je ostalo kao ostatak masivne vulkanske erupcije koja se dogodila oko 1600. godine pre nove ere, jedne od najvećih u istoriji.

Iako gradnja ne izaziva direktno zemljotrese, nekontrolisana i nelegalna izgradnja može imati katastrofalne posledice u slučaju seizmičke aktivnosti.

Mnoge zgrade u kalderi doslovno “vise” sa litica. Pećinske kuće, izdubljene u steni, ugrožavaju stabilnost objekata iznad njih, dok težina bazena i đakuzija dodatno opterećuje teren.

Seizmolozi upozoravaju da prekomerna izgradnja povećava rizik od klizišta i urušavanja objekata tokom zemljotresa. Novi, neregulisani objekti možda nisu dovoljno otporni na potrese.

Izvor/Saznaj više: Mondo