Izbori za Evropski parlament: U ovoj zemlji su 16-godišnjaci prvi put glasali, rezultati su zastrašujući

Poslednji put kada su bili izbori za Evropski parlament pre pet godina tinejdžeri širom kontinenta su izašli na ulice demonstrirajući zbog posledica klimatskih promena. Oni su kako prenosi CNN, verovali da utiču na odluke koje će definisati njihove živote u godinama koje dolaze.

“Ići ćemo u školu ako sprečite globalno zagrevanje”, uzvikivali su učenici, opravdavajući svoj izostanak sa predavanja.

Istraživanja pokazuju da mladi starosti od 18 do 24 godine u demokratskim zemljama sa obe strane Atlantika više glasaju za reformske partije levog centra umesto za desnicu. Upravo zbog toga su se konzervativci u Evropi dugo protivili ideji da se pravo glasa da tinejdžerima starosti 16 i 17 godina – čak iako oni mogu legalno da rade, voze automobile i plaćaju porez.

I zaista, na izborima za Evropski parlament 2019. najmlađi birači su izašli masovno, izražavajući zabrinutost zbog globalnog zagrevanja u, kako su ga posmatrači nazvali “zelenom talasu talas”. Trećina mladih u Nemačkoj je glasala za Zelene. Nakon pet godina, došlo je do potpuno drugačije situacije.

Nedavno završeni izbori za Evropski parlament, bili su prvi na kojima su Nemci sa 16 godina imali su pravo glasa pošto je starosna granica smanjena sa 18 godina. Takođe, u Austriji, Belgiji, Malti i Grčkoj, pravo glasa su imali tinejdžeri stari 16 ili 17 godina. Ovi maloletnici su konačno imali reč o onim pitanjima koja će uticati na njihove živote godinama, ako ne i decenijama.

Istraživanja uoči izbora su pokazala da će veliki deo mladih glasati za ekstremnu desnicu, o čemu je Telegraf.rs ranije izveštavao.

Usledio je šok i to samo nekoliko dana posle obeležavanja 80. godišnjice od Dana D, iskrcavanja saveznika u Normandiju. Veliki broj nemačkih tinejdžera je svoj glas dao krajnje desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD). Na ovim izborima, čak 16 odsto mladih od 16 do 24 godine glasalo je za AfD – što je 11 procentnih poena više nego pre pet godina.

AfD, čiji članovi ponavljaju zabranjene nacističke slogane i proglašavaju jedva prikriveni rasizam i islamofobiju, osvojila je skoro isto toliko glasova mladih koliko i pobednički savez Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije (CDU/CSU) , i to daleko više od Zelenih.

Izlazne ankete pokazuju da je pitanje migranata bilo jedna od ključnih tema za sve uzraste glasača desnice. Punih 95 odsto birača nemačke AfD reklo je da bi trebalo da ograničiti priliv stranaca i izbeglica u Nemačku. Skoro isto toliko je reklo da ih nije briga da li je AfD ekstremno desničarska stranka, sve dok se bavi najvažnijim temama.

Potonja tvrdnja je još više uznemirujuća jer AfD nije krila svoje ekstremističke legitimacije. Neposredno pre izbora, 20. maja, vodeći kandidat stranke, Maksimilijan Krah, objavio je da pripadnici ozloglašenih nacističkih paravojnih trupa, SS, nisu automatski kriminalci. AfD je odgovorio tako što je povukao Kraha iz kampanje, ali ga je ostavio na vrhu liste.

U ponedeljak, kako su se širili drugi skandali oko njega, odlučeno je da on bude skinut sa njihove nove liste parlamentaraca EU. AfD je čak i izbačena iz kluba stranaka desnice u EP. Stranka je pod nadzorom nemačke obaveštajne službe zbog pretnje koju predstavlja za demokratiju. Agencija bi mogla da preporuči da se potpuno zabrani njeno postojanje.

Nedavna istraga otkrila da je 28 članova AfD koji rade u nemačkim zakonodavnim telima osuđeno za zločine u vezi sa nasiljem, uključujući verbalno nasilje i podsticanje na mržnju. Nemačke ankete pokazuju opšte nezadovoljstvo ekonomskim i političkim uslovima posle pandemije.

“Čini se kao da je pandemija koronavirusa ostavila mlade iznervirane zbog naše sposobnosti da se nosimo sa budućnošću, što se ogleda u dubokoj nesigurnosti”, navodi se u studiji “Omladina u Nemačkoj 2024” (Jugend in Deutschland 2024). Najvažnija pitanja su bila: lične finansije, profesionalne mogućnosti, zdravstveni sektor, stanovanje i društveno priznanje.

AfD se ne bavi nijednim od ovih pitanja direktno, već predstavlja okončanje migracije i manju kontrolu EU, kao lek za sve njih. A taj trend nije ograničen samo na Nemačku: na nedavnim izborima u Portugalu, Italiji, Švedskoj, Holandiji i Francuskoj, najmlađi birači su u većem broju dali podršku ekstremnim nacionalističkim i evroskeptičnim partijama.

Pandemija i društveni mediji igraju ključnu ulogu u ovom, pre svega TikTok, mediju koju je krajnja desnica iskoristila u svoju korist. Ova promena u stavovima među mladim ljudima u Evropi, a posebno Nemci, koji su suočeni sa zločinima nacističke diktature na časovima istorije krajnje zabrinjava.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs