JD Vens se sastao sa liderkom nemačke krajnje desnice i kritikovao evropske „barijere“ protiv populizma

Tom prilikom, Vens je kritikovao evropske lidere zbog ograničenja slobode govora i izjavio da nema mesta za „barijere“ koje isključuju desničarske stranke.

Tokom posete Minhenu, devet dana pre nemačkih izbora, Vens se sastao sa liderkom nemačke krajnje desnice. Tom prilikom kritikovao je evropske lidere zbog stanja demokratije i izjavio da „barijere“ nisu prihvatljive.

Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Vens se sastao sa Alis Vajdel, kopredsednicom i kandidatkinjom za kancelarku krajnje desničarske i antiimigrantske partije Alternativa za Nemačku (AfD).

Glavne nemačke stranke odbacuju mogućnost saradnje sa AfD-om, a taj stav se često naziva „barijerom“. Prema anketama, AfD je uoči izbora 23. februara na drugom mestu sa oko 20% podrške.

Vesti o sastanku pojavile su se nakon što su visoki nemački zvaničnici oštro reagovali na Vensove kritike u vezi sa stanjem demokratije u Evropi. Ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je da je „neprihvatljivo“ povlačiti paralele između Evrope i autoritarnih režima, dok je kancelar Olaf Šolc branio stav tradicionalnih nemačkih stranaka o „barijeri“ prema krajnjoj desnici.

Vens je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji izjavio da strahuje da je sloboda govora „na udaru“ širom Evrope.

„Mnogima od nas s druge strane Atlantika čini se da se ukorenjeni interesi skrivaju iza sovjetskih izraza poput ‘dezinformacija’ i ‘dezinformisanja’, jer im se ne dopada ideja da neko sa drugačijim stavom može izraziti svoje mišljenje ili, ne daj Bože, glasati drugačije – ili, još gore, pobediti na izborima,“ rekao je Vens.

Nekoliko sati kasnije, nemački ministar odbrane Pistorijus odgovorio je na Vensove tvrdnje.

„Ako sam ga dobro razumeo, on upoređuje uslove u delovima Evrope sa onima u autoritarnim režimima,“ rekao je Pistorijus. „To je neprihvatljivo i to nije Evropa niti demokratija u kojoj živim i za koju se trenutno borim.“

Vens je takođe poručio evropskim liderima: „Ako strahujete od sopstvenih birača, Amerika vam tu ne može pomoći.“ Naglasio je da nijedna demokratija ne može opstati ako se milionima birača poručuje da su njihove zabrinutosti „nevažne i nedostojne razmatranja“.

„Demokratija počiva na svetom principu da glas naroda ima značaj,“ rekao je. „Za barijere tu nema mesta.“

Pistorijus je uzvratio da „svako mišljenje ima pravo glasa u ovoj demokratiji“ i da sistem omogućava i strankama sa delimično ekstremnim stavovima, poput AfD-a, da potpuno normalno učestvuju na izborima, kao i sve druge partije.

Napomenuo je i da je Vajdel prethodne večeri učestvovala u debati na nemačkoj televiziji zajedno sa ostalim kandidatima.

Međutim, dodao je da „demokratija ne znači da je glasna manjina automatski u pravu“ i da „mora biti u stanju da se zaštiti od ekstremista koji žele da je unište.“

Kancelar Šolc se oglasio na društvenoj mreži X kako bi „snažno odbacio“ Vensove komentare.

„Iz iskustava sa nacizmom, demokratske partije u Nemačkoj postigle su zajednički konsenzus – to je barijera protiv ekstremno desničarskih partija,“ napisao je Šolc.

Premijer Bavarske Markus Zeder, koji predvodi konzervativni opozicioni blok u Nemačkoj, rekao je novinarima: „Poštujemo sva mišljenja, ali sami odlučujemo s kim ćemo formirati koaliciju,“ prenela je nemačka agencija dpa.

Vensov susret sa Vajdel dogodio se nakon što ju je u sredu primio mađarski premijer Viktor Orban, poznat po svojoj nacionalističkoj politici. Iz kabineta potpredsednika SAD-a saopšteno je da se Vens u petak sastao i sa nemačkim predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom i opozicionim liderom Fridrihom Mercem, dok je sa kancelarom Šolcom razgovarao ranije ove sedmice na samitu o veštačkoj inteligenciji u Parizu.

Norveški premijer Jonas Gar Støre kritikovao je Vensov poziv evropskim liderima da obuzdaju ilegalnu migraciju.

Vens je izjavio da evropski birači nisu glasali za „otvaranje kapija milionima neproverenih migranata.“

„Govori kao da mi u Evropi uopšte ne obraćamo pažnju na migraciju,“ rekao je Gar Støre. „A to je ključna tema u svakoj zemlji – svi želimo kontrolu nad sopstvenim granicama.“

Istakao je i da su ukrajinski izbeglice značajno doprinele povećanju broja migranata u poslednjim godinama, ali su primljeni „jer se vodi krvavi rat, što Vens uopšte nije pomenuo – a to nije realno sagledavanje situacije.“

„Ne slažem se sa njim da su događaji u Ukrajini, Rusiji ili Kini manje važni od navodnog gubitka slobode govora u Evropi,“ zaključio je norveški premijer.