Klimatske promene uništiće 90 odsto vinskih regiona

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Reviews Earth & Environment ukazuje da bi oko 90 odsto nekih od tradicionalnih svetskih regiona u kojima se proizvodi vino moglo da nestane u narednim decenijama zbog klimatskih promena. Naučnici su otkrili da su primorski regioni i ravnice Italije, Španije, Grčke i južne Kalifornije najviše ugroženi, javlja CBS.

Konkretno, otkrili su da su prekomerna suša i češći toplotni talasi izazvani klimatskim promenama odgovorni za rizik po proizvodnju vina u ovim regijama. Temperatura, padavine, vlažnost, radijacija i nivoi ugljen-dioksida su takođe ključne komponente proizvodnje vina, a naučnici tvrde da će se izmeniti usled novih klimatskih uslova.

Porast temperature može da učini druge regione pogodnijim za uzgoj grožđa, kao što su država Vašington, Oregon, Tasmanija i severna Francuska. Naučinici upozoravaju da će to ipak zavisiti od toga koliko temperature porastu, a može postojati rizik za očuvanje životne sredine ukoliko u tim regijama otpočne uzgajanje vinove loze. Iako bi to moglo da donese novi oblik ekonomskog rasta u tim oblastima, ljudi će se i dalje suočavati sa ekstremnim vremenskim prilikama i njihovim uticajima, upozoravaju naučnici.

Promena klime donosi rizik od novih patogena i insekata koji mogu uticati na poljoprivredu i celokupno zdravlje životne sredine i ljudi. Sušniji uslovi bi umanjili verovatnoću nekih problema sa vinovom lozom, kao što je peronospora, ali ukoliko se dogodi, epidemija bi se verovatno javila ranije i širila se brže, pokazalo je istraživanje.

Kao i kod svih elemenata klimatskih promena, prilagođavanje je “obavezno”, kažu istraživači. Proizvođači vina će morati da razmotre sorte grožđa koje su više prilagođene njihovim regionima i vremenu berbe, što nije neophodno samo za globalnu ponudu, već i za ukupni kvalitet vina.

Na primer, klimatski faktori utiču na nivoe pH, sadržaja alkohola i kiselosti, otkrili su istraživači. Dok se nivoi alkohola i pH u vinu povećavaju, nivoi kiselosti se smanjuju, što mikrobiologiju u napitku čini nestabilnijom, a to dovodi do “povećanog rizika od mikrobiološkog kvarenja“ i “arome prezrelog i/ili kuvanog voća”.

– Jedno je sigurno. Klimatske promene će dovesti do velikih promena u globalnoj proizvodnji vina u bliskoj budućnosti. Fleksibilnost će biti od suštinskog značaja za prilagođavanje ovim promenama – zaključili su istraživači.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs