Mandati za hapšenje koje je izdao MKS: “Svet Benjamina Netanjahua se značajno smanjio”

Mandati za hapšenje koje je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i vojnog lidera Hamasa Muhameda Deifa predstavljaju “istorijski trenutak” u radu ovog suda, tvrdi Johan Sufi, advokat specijalizovan za međunarodno pravo.

“Ratni zločini i zločini protiv čovečnosti.” U četvrtak, 21. novembra, MKS je izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta zbog navodnih zločina počinjenih u Pojasu Gaze kao odgovor na smrtonosne napade Hamasa 7. oktobra 2023. Ova odluka izazvala je žestoke reakcije izraelske vlade.

Izraelski premijer, čija država nije potpisnica Rimskog statuta i ne priznaje jurisdikciju suda, odmah je ovu odluku okarakterisao kao “antisemitsku.”

Netanjahu je u saopštenju izjavio: “Izrael s gnušanjem odbacuje apsurdne akcije i lažne optužbe koje dolaze od MKS-a,” dodajući da su sudije vođene “antisemitskom mržnjom prema Izraelu” i ocenjujući da je reč o “novom Drajfusovom procesu.”

Ograničavanje kretanja

Ova odluka značajno ograničava kretanje izraelskih lidera, budući da 125 zemalja članica MKS-a – među kojima nisu SAD – imaju zakonsku obavezu da ih uhapse ukoliko kroče na njihovu teritoriju.

Iako MKS nema vlastitu policijsku silu za sprovođenje svojih naloga, sud se oslanja na saradnju država članica. Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Žozep Borel, već je izjavio da ove mandate treba poštovati i primeniti.

Pored Netanjahua i Galanta, sud je izdao nalog za hapšenje i protiv vojnog lidera Hamasa Muhameda Deifa, optuženog za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Izraelu i Gazi. Odluka, prema rečima stručnjaka za međunarodno pravo, predstavlja značajan presedan.

Prema advokatu Johanu Sufiju, koji je ranije bio pravni savetnik UN-ove agencije za palestinske izbeglice u Gazi, ova odluka je istorijska za rad MKS-a.

Da li je ova odluka prekretnica?

“Da, smatram da je ovo istorijski trenutak za MKS, koji će doprineti jačanju njegove legitimnosti,” kaže Sufi. “Od svog osnivanja, sud se često suočavao s kritikama da je politički instrument nesposoban da procesira moćne. Do sada su svi optuženi uglavnom bili afrički zvaničnici srednjeg ranga.”

Prvi značajan zaokret desio se 2023. godine, kada je MKS izdao nalog za hapšenje ruskih zvaničnika, uključujući predsednika Vladimira Putina, zbog zločina u Ukrajini. Iako su tada kritike nastavile, optužujući sud da deluje u korist zapadnih interesa, izdavanje naloga za izraelske zvaničnike donosi novu dimenziju.

Odluka pokazuje da su svi pojedinci, bez obzira na moć ili političku podršku, odgovorni za svoje postupke pred međunarodnim pravom.

Da li Netanjahu i Galant mogu biti uhapšeni?

“Trenutno je verovatnoća mala, ali u budućnosti se situacija može promeniti. Jedno je sigurno: svet Benjamina Netanjahua se značajno smanjio. Od sada, 125 država ima zakonsku obavezu da ga uhapsi ako kroči na njihovu teritoriju,” kaže Sufi.

Francuska i Holandija su već potvrdile da će u potpunosti sarađivati sa sudom, a očekuje se da i druge zemlje usklade svoje delovanje s međunarodnim obavezama.