Međunarodna konferencija u Parizu o Siriji: Koordinacija, podrška, suverenitet… Šta očekivati od ovog događaja?

Nakon sastanaka u Akabi (Jordan) 14. decembra 2024. i Rijadu (Saudijska Arabija) 12. januara, Francuska organizuje konferenciju u Parizu posvećenu situaciji u Siriji. Na skupu će prisustvovati francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro i prelazni sirijski ministar spoljnih poslova Asad Hasan el-Šibani. Cilj je da se sagleda trenutna situacija i izazovi sa kojima se Sirija suočava, kao i da se identifikuju potrebe prelazne vlade kako bi im se pružila adekvatna podrška na putu ka stabilizaciji zemlje.

Sirijska vlast suočava se s ogromnim izazovima – novi kabinet bi trebalo da bude formiran 1. marta, a procenjuje se da će troškovi obnove dostići oko 400 milijardi dolara, prema podacima Svetske banke. Građanski rat koji je trajao 15 godina odneo je preko 500.000 života, dok su milioni ljudi raseljeni ili izbegli.

Krajem januara, Ahmad el-Šareh, lider islamističke grupe Hayat Tahrir al-Šam (HTS), koja je predvodila pobunjeničku ofanzivu i svrgnula vlast Bašara el-Asada 8. decembra 2024, imenovan je za privremenog predsednika zemlje tokom „tranzicionog perioda“.

Pored francuskog i sirijskog ministra spoljnih poslova, na konferenciji će učestvovati predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Turske, zemalja G7, kao i nekoliko arapskih država i međunarodnih organizacija. Na kraju konferencije planirano je i obraćanje predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Obnova i pomoć civilima

Glavni cilj konferencije jeste koordinacija međunarodnih i regionalnih napora za podršku tranzicionom procesu u Siriji i uspostavljanje političkog rešenja koje će biti mirno i inkluzivno, saopštila je Jelisejska palata u sredu.

Francuska se zalaže za zajednički pristup obnovi Sirije, sa posebnim fokusom na sektore koji mogu poboljšati ekonomska i socijalna prava Sirijaca, poput transporta, električne energije, zdravstva i obrazovanja. Pored toga, planira se finansijska i tehnička podrška za uklanjanje mina i eksplozivnih ostataka rata, kroz angažovanje specijalizovanih timova, obuku i nabavku neophodne opreme.

Takođe, predviđena je pomoć u pronalaženju, obezbeđivanju i uništavanju zaliha zabranjenog oružja, uključujući hemijsko oružje, protivpešadijske mine i kasetne bombe.

Ujedinjene nacije i druge organizacije biće angažovane u pružanju humanitarne pomoći, budući da više od 16,7 miliona ljudi u Siriji i dalje čeka na podršku.

Zaštita stanovništva i bezbednost

Na konferenciji će biti istaknuta potreba da prelazna sirijska vlast zaštiti svoje građane, uključujući sve manjinske grupe, od nasilja i da im garantuje pravo na bezbedan život. Francuska će naglasiti i važnost očuvanja kulturnih i istorijskih lokaliteta, kao i specijalne zaštite žena, dece, osoba sa invaliditetom, starijih osoba i drugih ugroženih grupa.

Planiraju se hitne mere za pružanje medicinske, psihosocijalne i integracione pomoći osobama oslobođenim iz zatvora. Takođe, Francuska će pozvati novu sirijsku vlast da dozvoli nezavisnim posmatračima, poput Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK), pristup svim pritvorskim centrima kako bi se procenili uslovi u kojima se zatvorenici nalaze.

Među zatvorenicima u kampovima i zatvorima na severoistoku Sirije nalaze se i državljani Francuske i drugih evropskih zemalja, koji su pritvoreni pod nehumanim uslovima. Njihov hitan repatrijacioni postupak biće zatražen, naročito za žene i decu.

Sloboda kretanja i zaštita izbeglica

Sirijske vlasti su najavile održavanje „nacionalne konferencije za dijalog“ koja bi okupila sve građane Sirije, ali datum još nije određen. Na predstojećem sastanku razgovaraće se o načinima da se osigura sloboda kretanja, okupljanja i izražavanja, bez straha od proizvoljnih hapšenja ili represije.

Od Evropske unije će biti zatraženo da zadrži privremenu zaštitu i pravni status sirijskih izbeglica i tražilaca azila, bez forsiranog vraćanja u Siriju, osim u slučajevima kada su povratnici voljni i kada im je garantovana bezbednost i dostojanstvo u skladu sa međunarodnim standardima.

Sirijci koji uživaju međunarodnu zaštitu u Evropi trebalo bi da imaju mogućnost putovanja u Siriju i povratka u zemlje domaćine bez gubitka pravnog statusa. Takođe, od susednih zemalja – Turske, Libana i Jordana – biće zatraženo da primene slične mere.

Ukidanje međunarodnih sankcija

Bezbednosna situacija u Siriji ostaje ključan izazov u zemlji sa složenom etničkom i verskom strukturom. Iako će nova vlast biti ocenjivana na osnovu svojih postupaka, mnoge zapadne prestonice, uključujući Pariz, smatraju da je došlo vreme da se preispitaju međunarodne sankcije protiv Sirije, uz nastavak pažljivog nadzora.

Na konferenciji će se razmotriti efekti sankcija na humanitarne operacije i ekonomska prava Sirijaca, kao i njihov pristup osnovnim uslugama.

Konačno, biće pokrenuto pitanje očuvanja materijalnih dokaza o međunarodnim zločinima počinjenim u Siriji – posebno u periodu vladavine Bašara el-Asada. Planirano je jačanje napora u dokumentovanju i istraživanju ovih zločina, uključujući povećano finansiranje Međunarodnog, nepristrasnog i nezavisnog mehanizma (IIIM) i drugih pravnih inicijativa.

Francuska će podsticati prelaznu sirijsku vlast da u potpunosti sarađuje sa nezavisnim posmatračima, kao što su IIIM, Istražna komisija UN-a za Siriju i Međunarodna institucija za nestale osobe u Siriji. Bez političke volje, dugoročno uspostavljanje kredibilne i sveobuhvatne tranzicione pravde neće biti moguće.