Moguća bol od tarifa „vredi cene“, kaže Tramp

Tramp je još pre inauguracije obećao da će uvesti tarife Meksiku, Kanadi i Kini.

Predsednik Donald Tramp izjavio je u nedelju da Amerikanci mogu osetiti „izvesnu bol“ zbog trgovinskog rata koji je izazvao uvođenjem tarifa protiv Kanade, Meksika i Kine, tvrdeći da bi Kanada „prestala da postoji“ bez svog trgovinskog suficita sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Tarife koje je Tramp potpisao u subotu u svom odmaralištu na Floridi izazvale su paniku, bes i neizvesnost, ugrožavajući dugogodišnje trgovinske odnose u Severnoj Americi i dodatno pogoršavajući odnose sa Kinom.

U nedelju uveče, nakon povratka sa Floride, Tramp je zapretio još višim tarifama, rekavši novinarima da će se uvozne takse „definitivno“ primeniti na Evropsku uniju, a možda i na Veliku Britaniju.

Odbacio je pretnje odmazdom iz Kanade, rekavši: „Ako žele da igraju igru, nemam ništa protiv. Možemo igrati koliko god žele.“ Najavio je da će u ponedeljak razgovarati sa liderima Kanade i Meksika.

„Biće bola? Da, možda – a možda i ne!“

Tramp je istovremeno možda prekršio svoje obećanje biračima da će brzo smanjiti inflaciju. To znači da bi nezadovoljstvo koje dolazi iz inostranstva moglo zahvatiti i američke potrošače i preduzeća.

„HOĆE LI BITI BOLA? DA, MOŽDA (A MOŽDA I NE!),“ napisao je Tramp na društvenim mrežama. „ALI UČINIĆEMO AMERIKU PONOVO VELIKOM, I SVE ĆE SE ISPLATITI!“

Njegova administracija još nije precizirala koje konkretne promene u vezi sa ilegalnom imigracijom i krijumčarenjem fentanila bi dovele do ukidanja tarifa, koje su uvedene pod pravnim obrazloženjem ekonomske krize. Međutim, Tramp je nagovestio da bi trgovinski disbalansi sa Kanadom i Meksikom takođe morali biti eliminisani kao uslov za ukidanje tarifa.

Pokušao je da objasni svoje tvrdnje o inflaciji, rekavši u nedelju: „Moguće je da ćemo kratkoročno osetiti manji bol, ali ljudi to razumeju. Dugoročno gledano, SAD su bile iskorišćavane od gotovo svake zemlje na svetu.“

Kanada i Meksiko uzvraćaju udarac

Tarife stupaju na snagu u utorak, a izazvale su zabunu, jer je kanadska ambasadorka u SAD, Kirsten Hilman, za ABC News izjavila da je Kanada iznenađena ovim potezom: „Smatramo se vašim susedom, najbližim prijateljem i saveznikom.“

U objavi na Truth Socialu, Tramp je posebno napao Kanadu, koja je odgovorila kontramerama. Tramp uvodi tarife od 25% na kanadsku robu, uz 10% poreza na naftu, prirodni gas i struju. Kanada uzvraća tarifama od 25%, u vrednosti većoj od 155 milijardi kanadskih dolara (oko 105 milijardi američkih dolara), na američke proizvode, uključujući alkohol i voće.

Iako Tramp tvrdi da SAD ne zavise od Kanade, četvrtina američke dnevne potrošnje nafte dolazi upravo od severnog suseda. On je ponovio svoju netačnu tvrdnju da SAD „subvencionišu“ Kanadu kroz trgovinski disbalans, delom zato što Kanada izvozi energente u SAD.

Tramp je čak otišao korak dalje, rekavši: „Bez tog suficita, Kanada prestaje da postoji kao održiva država. Grubo, ali istinito! Zato bi Kanada trebalo da postane naša dragocena 51. država. Niži porezi, bolja vojna zaštita za Kanađane – I NIKAKVE TARIFE!“

Premijer Džastin Trudo ohrabruje Kanađane da kupuju više domaćih proizvoda i tvrdi da će Trampove mere naneti štetu celom kontinentu. Više od 75% kanadskog izvoza ide u SAD, a Kanada u prvom talasu tarifa cilja na alkohol, kozmetiku i papirne proizvode. Kasnije će se proširiti na automobile, kamione, čelik, aluminijum, određene vrste voća i povrća, govedinu, svinjetinu, mlečne proizvode i druge artikle.

Kanada je najveće izvozno tržište za 36 američkih država, dok je Meksiko najveći trgovinski partner SAD-a.

Meksička predsednica Klaudija Šeinbaum takođe je najavila nove tarife i sugerisala da bi SAD trebalo da učine više unutar sopstvenih granica kako bi rešile problem zavisnosti od droga. Nakon Trampove objave, ona i Trudo su razgovarali i dogovorili se da „ojačaju snažne bilateralne odnose“ između Meksika i Kanade, prema saopštenju kabineta kanadskog premijera.

Kineska vlada je najavila da će preduzeti korake za zaštitu svojih ekonomskih interesa i podneti tužbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Da li će inflacija biti problem za Trampa?

Otvoreno pitanje je da li bi inflacija mogla postati politički pritisak koji bi naterao Trampa da popusti. Tokom kampanje, Tramp je više puta kritikovao demokrate zbog inflacije tokom mandata predsednika Džoa Bajdena, uzrokovane problemima u lancima snabdevanja tokom pandemije, vladinim troškovima za ekonomski oporavak i ruskom invazijom na Ukrajinu.

Tramp tvrdi da je tokom njegovog prethodnog mandata inflacija bila niska i da birači mogu očekivati isto ako se vrati u Belu kuću. Međutim, ranije je naglašavao da bi visoka inflacija mogla oslabiti SAD kao naciju – stav od kojeg sada izgleda odstupa najavljujući još više tarifa.

U nedelju nije precizirao kada bi mogao uvesti nove tarife, ali je rekao da će one „vrlo brzo“ pogoditi i EU, koja uključuje brojne američke saveznike.

Lari Samers, bivši ministar finansija u administraciji Bila Klintona, nazvao je tarife „samoranjavanjem američke ekonomije“.

On je za CNN izjavio: „Bilo na igralištu ili u međunarodnim odnosima, nasilništvo nije dugoročna pobednička strategija. A upravo to se ovde dešava.“ Takođe je naglasio da bi krajnji pobednik mogao biti kineski lider Si Đinping, jer „guramo svoje najbliže saveznike u njegov zagrljaj“.

Analiza Yale Budget Lab-a pokazuje da bi prosečno američko domaćinstvo izgubilo oko 1.245 dolara godišnje zbog tarifa, što bi u zbiru moglo predstavljati povećanje poreza od preko 1,4 biliona dolara u narednih 10 godina.

Goldman Sachs je u analizi upozorio da tarife stupaju na snagu u utorak, ali da „poslednji trenutak kompromisa nije potpuno isključen“.