Može li Tramp naterati Jordan i Egipat da prime Palestince deportovane iz Gaze?

Međutim, s obzirom na to da su obe zemlje duboko zavisne od američke vojne i ekonomske pomoći, Vašington bi mogao izvršiti značajan pritisak na ove već ugrožene države.

Raseljena palestinska deca sede na peščanoj uzvisini posmatrajući šatore postavljene među ruševinama u Džabaliji, severni pojas Gaze, 6. februara 2025.

Bivši trgovac nekretninama i aktuelni predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će SAD preuzeti upravu nad razorenim Pojasom Gaze, dok bi više od dva miliona Palestinaca bilo raseljeno tokom rekonstrukcije obalne teritorije. Ovaj plan izazvao je šok širom arapskog sveta, a naročito u Jordanu i Egiptu – dvema zemljama koje je Tramp označio kao buduće domaćine prognanih Palestinaca, uprkos njihovim protivljenjima.

Izraelci, čini se, ozbiljno razmatraju ovu ideju. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac u četvrtak je naložio vojsci da izradi plan za, kako je nazvao, „dobrovoljni odlazak“ Palestinaca iz Gaze.

Korišćenje sile ili pretnje silom za proterivanje naroda koji živi pod vojnom okupacijom predstavlja ratni zločin prema Ženevskim konvencijama iz 1949. godine.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, čija vlada zavisi od podrške ekstremno desničarskih političara koji godinama zagovaraju masovni egzodus Palestinaca iz Gaze i povratak jevrejskih doseljenika na tu teritoriju, opisao je Trampov plan kao „izvanrednu“ ideju.

Međutim, Džalal Al Huseini, istraživač Francuskog instituta za Bliski istok u Amanu, upozorio je da bi svaki plan koji uključuje masovno preseljenje Palestinaca iz Gaze naišao na snažan otpor širom arapskog sveta.

„Arapske države su oduvek bile protiv bilo kakve ideje o preseljavanju Palestinaca ili njihove de-palestinacije, posebno kada je reč o okupiranim palestinskim teritorijama – što je jedan od glavnih ciljeva izraelskih desničarskih partija,“ rekao je Huseini. „To je osnovna politika arapskih zemalja još od 1967. godine – protivljenje bilo kakvom masovnom raseljavanju.“

Takođe, ideja o prebacivanju Palestinaca u Jordan nije nova. Lideri Netanijahuove desničarske partije Likud već dugo zagovaraju preseljenje Palestinaca iz okupiranih teritorija preko reke Jordan, čime bi se omogućilo da zemlja između reke i mora bude pripojena izraelskoj državi.

„Od kasnih sedamdesetih, kada je Likud prvi put preuzeo vlast, oni su stalno zastupali ideju da bi Jordan na kraju trebalo da bude alternativna država ili domovina Palestinaca,“ kaže Huseini. „Svako veliko raseljavanje Palestinaca u Jordan podržalo bi i osnažilo tu tvrdnju.“ Trenutno se procenjuje da oko polovina stanovništva Jordana vodi poreklo iz Palestine.

Egipat je takođe izrazio zabrinutost zbog mogućeg prijema velikog broja raseljenih Palestinaca. U prvim danima izraelske ofanzive na Gazu, nakon Hamasovih napada 7. oktobra 2023. godine, administracija Džoa Bajdena pokušala je da ubedi predsednika Egipta, Abdela Fataha al-Sisija, da otvori granicu i omogući izbeglicama prelazak u Sinajsku pustinju. Egipat je kategorički odbio tu ideju, čak organizujući državne proteste u Rafi protiv izraelskih pokušaja da raseli Palestince.

Reem Abou-El-Fadl, docentkinja za komparativnu politiku Bliskog istoka na SOAS univerzitetu u Londonu, rekla je da je malo verovatno da se egipatski stav promenio.

„Ne mislim da se njihov stav promenio,“ rekla je. „To se vidi u alarmantnom tonu egipatskih državnih medija, kao i u oktobru 2023. godine, kada su svi državni kanali i talk-show emisije prenosili isti narativ o pretnji palestinskoj stvari, jedinstvu egipatske i palestinske pozicije i njihovom neotuđivom pravu na povratak.“

Fadl je dodala da je Sisi, koji je preuzeo vlast 2013. godine nakon svrgavanja demokratski izabranog predsednika Mohameda Morsija, morao da balansira između suzbijanja pokušaja mobilizacije podrške Palestincima i javnog izražavanja solidarnosti s Gazom.

Kralj Jordana Abdulah II ove nedelje je ponovio svoje protivljenje svakom pokušaju raseljavanja Palestinaca i aneksije njihove zemlje. Međutim, i Jordan i Egipat ostaju ranjivi na pritisak SAD-a.

SAD su najveći pojedinačni donator Jordanu, dodeljujući mu 1,45 milijardi dolara godišnje kroz bilateralnu pomoć. Egipat je, s druge strane, 2024. godine primio 1,3 milijarde dolara američke vojne pomoći. Od potpisivanja mirovnog sporazuma s Izraelom 1979. godine, američka pomoć Egiptu premašila je 50 milijardi dolara. Ove dve zemlje su među četiri najveća primaoca američke pomoći u svetu, odmah iza Ukrajine i Izraela.

„Sjedinjene Države su jedan od glavnih donatora Jordanu, kako u vojnom, tako i u socio-ekonomskom smislu,“ rekao je Huseini. „I to je jedan od instrumenata kojim bi SAD mogle pokušati da nateraju Jordan da prihvati određeni broj Palestinaca iz Gaze. Očekuje nas veliki sukob interesa između SAD i Jordana – i Egipta – oko ovog pitanja.“

Egipatski mediji su već izveštavali da su SAD nudile finansijske podsticaje, uključujući otpis duga, u zamenu za prihvatanje raseljenih Palestinaca, što je Sisi navodno odbio.

Obe zemlje suočavaju se s dugotrajnim ekonomskim izazovima. Egipat je prošle godine jedva izbegao ekonomsku krizu zahvaljujući hitnoj finansijskoj injekciji od preko 50 milijardi dolara iz EU, MMF-a, Svetske banke i UAE.

Međutim, američka pomoć nije bila bez obostrane koristi. Jordan sarađuje sa SAD u vojnim operacijama, dok Egipat već 30 godina koristi američku pomoć za modernizaciju vojske i sigurnost.

Fadl zaključuje da bi Egipat mogao da iskoristi svoju dugogodišnju vojnu saradnju sa SAD kako bi ubedio Vašington da ne destabilizuje region podrškom izraelskom planu.

„U nacionalno-bezbednosnom smislu, Egipat je zabrinut zbog narušavanja svog suvereniteta, budući da Izrael ima istorijske pretenzije na egipatsku teritoriju. Takođe, brine se o socijalnim i političkim posledicama dolaska velikog broja Palestinaca, uključujući moguće jačanje islamističkih pokreta poput Muslimanskog bratstva,“ rekla je.