Najveće svetsko jezero ubrzano nestaje: Naučnici konačno otkrili uzrok

Na području nekada živopisnog Kaspijskog jezera, danas dominiraju prizori poput onih iz postapokaliptičnih filmova.

Na plaži blizu glavnog grada Azerbejdžana, Bakua, dve napuštene ljuljaške ljuljale su se na vetru. Nekada su stajale na obali Kaspijskog jezera, a sada su samo svedočanstvo o prošlim vremenima, prenosi Sky News.

Pre nešto manje od dve decenije, ovde je bilo najveće jezero na svetu, poznato i kao Kaspijsko more. To jezero bilo je ključni resurs za pet država koje ga okružuju.

Danas se ono smanjuje, a na prostoru Nacionalnog parka Abšeron, obala je sada udaljena čak 200 metara.

“Tu smo kao deca prvi put učili o prirodi, gledali zmije, kornjače i različite vrste ptica. Igrali smo se u pesku. Sada izgleda kao da se nalazimo na nekom potpuno drugačijem mestu”, prisetila se Elana Alizade, jedna od meštanki.

Naučnici tek sada počinju da razumeju zašto se Kaspijsko jezero povlači.

Vodostaj, koji je oduvek bio ispod nivoa mora, prirodno je varirao, ali od 1996. godine neprestano opada. Od 2006. godine taj pad je postao sve intenzivniji.

Ova pojava značajno utiče na čitav region. Ribolov je ugrožen, poljoprivreda trpi zbog rastuće saliniteta vode, a kaspijske foke su u opasnosti od izumiranja. Na primer, naučnici su pre oko 15 godina na ostrvu Durnev izbrojali 25.000 foka, dok ih već u proleće 2020. godine nije bilo ni jedne.

Procene govore da bi do 2100. godine nivo Kaspijskog jezera mogao pasti za čak 9 do 18 metara.

“Ovo nije samo ekološka kriza, već i humanitarna katastrofa”, upozorila je Inger Andersen, direktorka programa UNEP-a za zaštitu životne sredine, na klimatskom samitu COP29 održanom u Bakuu.

“Ako se hitno ne preduzmu mere, uključujući smanjenje globalnih emisija štetnih gasova, do sredine ovog veka oko pet miliona ljudi iz ovog regiona moglo bi biti primorano na iseljenje”, dodala je.

Do nedavno je naučnicima bilo nejasno zbog čega vodostaj toliko brzo opada, ali sada sve više dokaza ukazuje na posledice klimatskih promena.

Rast temperature vazduha i promene u vetrovima doprinose ubrzanom isparavanju vode.

Kaspijsko jezero je već pod pritiskom usled intenzivnih poljoprivrednih aktivnosti, porasta populacije i 14.000 brana na okolnim rekama, uključujući Volgu, koja obezbeđuje čak 80% njegove vode.

Dodatno, ono jezero što doprinosi životu u regionu istovremeno učestvuje i u njegovom uništenju.

Kaspijsko more leži na značajnim rezervama nafte i gasa, koje čine čak 60% budžeta Azerbejdžana. Međutim, eksploatacija ovih sirovina zagađuje vodu, dok njihovo sagorevanje ubrzava klimatske promene.

Na pitanje da li korišćenje fosilnih goriva doprinosi ovom problemu, zamenica ministra ekologije Umajra Tagijeva odgovorila je: “Ovo je globalni problem.”

Na klimatskom samitu COP29, lideri pet država koje izlaze na Kaspijsko jezero saglasili su se da zajednički rade na očuvanju resursa, istakavši da je smanjenje emisija gasova “apsolutno neophodno”.