Narodna skupština Francuske: Levica u ofanzivi protiv reforme penzionog sistema

Poslanici u četvrtak razmatraju predlog ukidanja reforme penzionog sistema u Narodnoj skupštini, iniciran od strane pokreta “Nepokorena Francuska” u okviru njihove parlamentarne inicijative. Ovaj predlog zakona suočava se sa gotovo hiljadu amandmana koje su podnele desničarske i makronističke stranke, što dovodi u pitanje mogućnost njegovog izglasavanja pre ponoći.

Levica, uz podršku Nacionalnog okupljanja (RN), pokušaće u četvrtak u Narodnoj skupštini da ukine reformu penzionog sistema iz 2023. godine. Međutim, vladajuća većina podnela je stotine amandmana kako bi produžila raspravu i onemogućila glasanje pre isteka roka u ponoć, predviđenog za “parlamentarnu inicijativu” pokreta “Nepokorena Francuska” (LFI).

Predlog zakona, koji dolazi od LFI u okviru njihove godišnje parlamentarne inicijative, predviđa vraćanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju sa 64 na 62 godine.

“Građani imaju pravo da uživaju u životu nakon rada”, izjavila je u utorak liderka poslanika LFI Matilda Pano, koja se nada uspehu ovog predloga i proglašenju “kraja makronizma”.

Tekst, koji je prošle nedelje lako prošao u komisiji, ne samo da ukida reformu iz 2023. godine, već poništava i reformu iz 2013. godine, koju je sprovela tadašnja socijalistička ministarka Marisol Turen, a koja je povećala potrebnu dužinu radnog staža za penziju.

Predsednik parlamentarne grupe Socijalisti i srodni, Boris Valo, izjavio je da će grupa pokušati da spasi Turenovu reformu putem amandmana poslanika Artura Delaporta, ali će bez obzira na to podržati predlog za ukidanje povećanja starosne granice.

Ukoliko bi tekst bio usvojen, mogao bi nastaviti svoj parlamentarni put, tvrdi levica, koja planira da ga 23. januara uvrsti u dnevni red Senata. Međutim, zbog desničarske i centrističke većine u Senatu, tekst nema realne šanse za usvajanje, pre nego što se 6. februara vrati na drugo čitanje u Skupštini.

Još je potrebno savladati prvu prepreku u Narodnoj skupštini, gde rasprava počinje u 9 sati ujutro i završava se u ponoć, bez obzira na njen tok.

“Metode huligana”

S druge strane, poslanici desnice i makronisti podneli su više od 950 amandmana na ovaj predlog, čime se rasprava značajno produžava i povećava rizik da glasanje ne bude održano na vreme.

Neki od amandmana imaju za cilj da potpuno ili delimično isprazne predlog zakona od suštine ili da odlože njegovu primenu do 2055. ili 2080. godine.

Drugi se odnose na semantičke dodatke, kvalifikujući predlog zakona kao “izborni i ideološki potez” ili reformu sa “katastrofalnim finansijskim i društvenim posledicama”.

Poslanici opozicione grupe “Liot” kritikovali su ovu taktiku, optužujući vladajuću većinu za pokušaj blokiranja glasanja, jer bi ga, kako tvrde, izgubili. Centrista Šarl de Kourson opisao je ovu strategiju kao “tehnike opstrukcije”.

Ovako agresivan pristup izazvao je bes u redovima levice. Portparol grupe ekologa Benjamin Lukas nazvao je to “nedostojnim sabotiranjem”, dok je socijalistkinja Beatrisa Bele kritkovala “huliganske metode”.

Liderka LFI, Matilda Pano, optužila je vladajuće za “opstrukciju koja prelazi sve granice autoritarizma”, dok je njena partija na društvenim mrežama objavila imena autora “nepotrebnih amandmana”. LFI je takođe pozvala građane na okupljanje ispred Invalides-a u četvrtak u 19 sati.

Na strani vladajućih, taktika produženja rasprave smatra se legitimnom, što je naglasila i jedna poslanica iz redova Republikanske partije, ocenjujući da su protesti levice “licemerstvo”.

Ministar budžeta Loran Sen-Marten izjavio je da je licemerno što levica kritikuje ovu taktiku, podsećajući da su 2023. godine, tokom rasprave o reformi penzionog sistema, oni podneli 19.000 amandmana i razvukli debatu na tri nedelje.

Nacionalno okupljanje (RN), koje je u oktobru takođe podnelo predlog za ukidanje reforme, navelo je da će “ići do glasanja”, dok je poslanik Aleksandar Lubet ocenio da je taktika blokiranja desnice “žalosna”, ali da se radi o “bumerang efektu” zbog slične prakse levice.