NOTR DAM SE OTVARA POSLE PET GODINA:  Renoviranje Bogorodičine crkve u Parizu privodi se kraju

Velika stara dama sačinjena od kamena i svetlosti polako staje na noge. Ovih dana sve je manje skela, a čuvena katedrala dobija stare obrise. Ima još dosta radnika i dizalica, ali sve se polako privodi kraju.

Znalo se još ranije da savremenica srpske Studenice neće biti završena za letošnju Olimpijadu, ali zato hodočasnici i turisti iz celog sveta s nestrpljenjem iščekuju zacrtani rok na zimu, kada će opet otvoriti vrata za publiku.

Skele su u jednom trenutku išle i do sto metara u visinu, i bile teške 600 tona. Mnogo toga urađeno je na ovom remek-delu gotičke arhitekture. Uspešno je vraćen i toranj koji se, uz krike vernika spuštenih na kolena u neprestanoj molitvi u noći vatrene stihije, urušio na žalost čitavog sveta.

Replika ovog dela napravljena je identično, na osnovu tornja podignutog 1860. godine umesto originalnog koji je postavljen 1250, pa uklonjen 1786. Savremeni projekat nije prihvaćen.

Kraju je privedena i restauracija čuvenih orgulja, čudom spasenih u stravičnom požaru na crkvi čija je gradnja započela 1163, a završila se 1345. godine.

– Daleko najveći deo radova je iza nas – saopštio je predsednik javnog preduzeća za obnovu crkve Filip Žost.

Urađen je veliki posao. Zamenjeni su ceo krov i tavanica iznad transepta koji su u potpunosti uništeni u požaru. U tu svrhu oboreno je čak 1.200 hrastova. Domaći majstori su restauriranje vršili originalnom procedurom srednjovekovne gradnje. Renovirane su i 22 slike, iz 14, 17. i 18. veka, a u tome je učestvovao i šef kustosa iz Luvra Nikola Milovanović. Očišćena je unutrašnjost prepuna šuta, uništena vodom od gašenja vatre i olovom iz krovne konstrukcije, obnovljeni su zidovi, vitraži, umetnička dela.

Kada je francuski predsednik Emanuel Makron postavio cilj da se sve završi za pet godina, mnogi su sumnjičavo vrteli glavom. Odmah se prionulo na posao. Prvih pola godine radilo se na konsolidaciji ugroženog zdanja. Velike poteškoće kasnije je zadao i karantin zbog pandemije koronavirusa. Ipak, sve se stiglo.

Ostalo je da se doteraju neki detalji iznutra. Na tome je trenutno angažovano oko petsto radnika. Snimci kamera koje su nedavno uspele da se “uvuku” unutra pokazuju svetlu i čistu unutrašnjost u kojoj sve blista. Trenutno se radi na uvođenju struje i postavljanju religijskog nameštaja.Donatori su dali mnogo novca, čak više nego što je planirano. Među njima je bila i Srbija, s milion evra. Sav novac nije iskorišćen. Dodatni radovi će započeti već 2025. godine, a bili su predviđeni pre požara, na spoljašnosti zdanja.

– Darodavci su bili veoma izdašni. Dobili smo više od 840 miliona evra priloga, a posle otvaranja će nam ostati 140 miliona – ističe Žost.

To će omogićiti da započnu radovi na restauraciji spoljašnjih zidova sa zadnje strane i njihovo čišćenje od naslaga vremena. I to će trajati još nekoliko godina.

PRIJAVNICA POD ZEMLjOM

Grad Pariz je pre nekoliko dana predstavio i projekat uređenja prostora oko crkve, koji podrazumeva sađenje velikog broja drveća, oko 150 stabala, i drugog rastinja, uglavnom mediteranskog, ali i izgradnju podzemne prijavnice za turiste iz celog sveta, na mestu sadašnjeg parkinga. Sve se radi po projektu belgijskog pejzažnog arhitekte Basa Smetsa. Radovi će započeti na jesen sledeće godine i trajati do 2028.

Nedavno je kranovima podignuto i osam osveštanih zvona sa severne kule koji su bili oštećeni u požaru. Ponovo sijaju matičnim sjajem. Očišćeni su, skinute su sa njih naslage olovne prašine, neki od njih su i popravljeni u jednoj normandijskoj livnici. Najteže ima čak četiri tone, odnosno precizno 4.162 kilograma. Najlakše – 782. I, svako je kršteno nekim imenom. Najveće se zove Gabrijel po arhanđelu Gavrilu, najlakše Žan Mari, a s njima u društvu su i An Ženevjev (3.477 kilograma), Deni (2.502), Marsel (1.925), Etjen (1.494), Benoa Žozef (1.309) i Moris (1.101).

Zanimljivo je da su ova zvona izlivena 2013. godine povodom 850 godina katedrale, kada su stara zamenjena jer je metal bio lošeg kvaliteta i odzvanjao s “falširanjem”. Na Bogorodičinoj crkvi, koja se oglasila povodom Kosovske bitke uz moleban na koji je otišao lično kralj Šarl Šesti, ukupno ima dvadeset zvona.

Njima će se, uz orgulje, pridružiti i bronzano zvono teško pola tone kojim je svaki atleta oglašavao pobedu na nedavnoj Olimpijadi na Stadionu Francuske, i koje će tako dobiti drugi život. Sva će se čuti 7. decembra prilikom svečanog otvaranja renovirane crkve.

Izvor / Saznaj više: Novosti.rs