“Pitanje nije da li će se dogoditi, već kada”: Najmoćnija erupcija vulkana preti svetu

Tambora: vulkan koji je promenio svet

Godine 1815, indonežanski vulkan Tambora izazvao je najjaču erupciju zabeleženu u istoriji – deset hiljada puta snažniju od kombinovane snage atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki. U toj katastrofi poginulo je više od 90.000 ljudi. Eksplozija je bila toliko razorna da je njen efekat dosegao radijus od 1.400 kilometara, izazvavši tsunamije i potpunu tamu nekoliko dana zbog ogromne količine pepela u atmosferi.

Posledice su bile razorne. Svet je doživeo “godinu bez leta”, kada su globalne temperature drastično pale, poljoprivredni prinosi podbacili, ljudi umirali od gladi, a pandemija kolere odnela desetine hiljada života.

Od tada je bilo mnogo vulkanskih erupcija, ali Tambora i dalje ostaje najsnažnija masovna erupcija u modernoj istoriji. Naučnici danas upozoravaju da bi svet mogao doživeti još jednu sličnu erupciju. “Pitanje nije da li će se dogoditi, već kada”, kaže Markus Štofel, profesor klimatologije sa Univerziteta u Ženevi, za CNN.

Jedna šansa na šest

Geološki dokazi ukazuju na to da postoji jedna šansa na šest da će se masivna erupcija dogoditi tokom ovog veka. Međutim, ovoga puta, posledice bi bile daleko ozbiljnije jer živimo u svetu sa značajno većom populacijom i klimatskim promenama. Sledeća velika erupcija, prema Štofelu, mogla bi izazvati klimatski haos, a čovečanstvo nema plan za takav scenario.

Vulkani su vekovima oblikovali naš svet, stvarajući kontinente, atmosferu i menjajući klimu. Tokom erupcija, vulkani izbacuju lavu, pepeo i gasove, uključujući ugljen-dioksid, koji doprinosi zagrevanju planete. Ipak, količine CO₂ koje vulkani oslobađaju blede u poređenju s onima koje emituju ljudi sagorevanjem fosilnih goriva.

Za naučnike je, međutim, ključan drugi gas – sumpor-dioksid. Masivne erupcije mogu ga izbaciti u stratosferu, gde formira aerosole koji reflektuju sunčevu svetlost nazad u svemir, hladeći planetu.

Hlađenje planete

Ti aerosoli “šire se širom sveta i ostaju u atmosferi nekoliko godina”, objašnjava Alan Robok, profesor klimatologije sa Univerziteta Rutgers. Satelitski podaci omogućavaju praćenje količine sumpor-dioksida. Tokom erupcije vulkana Pinatubo na Filipinima 1991. godine, u stratosferu je izbačeno oko 15 miliona tona sumpor-dioksida. Iako nije bila na nivou Tambore, ta erupcija je ohladila planetu za oko 0,5 °C nekoliko godina.

Za starije erupcije, naučnici imaju manje podataka, ali se zna da su masivne erupcije u poslednjih nekoliko hiljada godina privremeno hladile planetu za 1 do 1,5 °C. Tambora je, na primer, smanjila prosečne globalne temperature za najmanje 1 °C.

Impresivna erupcija vulkana Samalas u Indoneziji 1257. godine verovatno je doprinela početku “Malog ledenog doba”, hladnog perioda koji je trajao stotinama godina. Takođe, velike erupcije mogu uticati na padavine, isušujući monsunske sisteme u Africi i Aziji.

“Svet je sada nestabilniji”

Razumevanje posledica prošlih erupcija je ključno, ali sledeća erupcija će se dogoditi u znatno toplijem svetu. “Svet je sada nestabilniji”, smatra profesor Rampino sa NYU, koji proučava veze između vulkanskih erupcija i klimatskih promena. “Efekti bi mogli biti još gori nego 1815. godine.”

Paradoksalno, toplija planeta bi mogla pojačati efekat hlađenja vulkanskih erupcija. Klimatske promene takođe mogu direktno uticati na vulkanske sisteme, jer topljenje leda smanjuje pritisak, što olakšava kretanje magme.

Dok se svet bori sa globalnim zagrevanjem, period hlađenja može izgledati kao olakšanje. Naučnici upozoravaju na suprotno. Hlađenje za samo 1 °C moglo bi poremetiti ekosisteme i uzrokovati ozbiljne posledice.

3.500 milijardi evra štete

Hladnija klima, smanjena količina sunčeve svetlosti i manje padavina mogli bi ugroziti poljoprivredne regione poput SAD-a, Kine i Rusije, dovesti do globalne nesigurnosti u snabdevanju hranom i potencijalno izazvati političke sukobe ili ratove, prema analizi osiguravača Lojd’s. Ekonomski i ljudski gubici bili bi ogromni.

U ekstremnom scenariju, sličnom onom iz Tambore, ekonomski gubici mogli bi premašiti 3.500 milijardi evra samo u prvoj godini. Dugoročno, period hlađenja ne bi rešio klimatske promene – planeta bi se brzo vratila na prethodno stanje.

Sledeća velika erupcija mogla bi se dogoditi bilo gde. Naučnici posebno prate Indoneziju, koja je jedna od najaktivnijih vulkanskih regija na svetu, kao i Jelouston u SAD-u, gde nije bilo velike erupcije hiljadama godina. Iako se erupcije ne mogu sprečiti, mogu se preduzeti koraci za pripremu na ovakve scenarije.