Politička kriza u Gruziji: Koji su mogući scenariji za budućnost zemlje?

Već nekoliko dana, desetine hiljada Gruzijaca izlaze na ulice, zahtevajući nove parlamentarne izbore i kritikujući odluku vlasti o obustavi pregovora za pridruživanje Evropskoj uniji. Ovaj tekst istražuje moguće scenarije za budućnost ove male kavkaske države koja je zahvaćena ozbiljnom političkom krizom.

Protesti u Gruziji postaju sve intenzivniji. Već petu noć zaredom, desetine hiljada ljudi protestuju, 2. decembra, protiv odluke vlasti da obustavi proces pridruživanja Evropskoj uniji do 2028. godine i traže raspisivanje novih izbora.

U većim gradovima poput Tbilisija, Batumija, Gorija i Zugdidija, ali i u mirnijim mestima poput Hašurija i Lagodekija, svake večeri okupljaju se veliki brojevi ljudi kako bi izrazili nezadovoljstvo prema partiji „Gruzijski san“, koja je na vlasti od 2012. godine. Opozicija ih optužuje za autoritarnu prorusku politiku i navodne krađe parlamentarnih izbora održanih 26. oktobra.

Protesti nisu ograničeni samo na ulice. Stotine državnih službenika iz ministarstava spoljnih poslova, odbrane i obrazovanja, kao i sudije, zajednički su izrazili nezadovoljstvo. Više od stotinu škola i univerziteta je zatvoreno. Oko 160 gruzijskih diplomata osudilo je odluku vlasti kao protivustavnu, dok su ključne ambasade, poput onih u SAD-u, Holandiji i Litvaniji, zabeležile niz ostavki.

Suočeni sa protestima, vlasti su pojačale represiju. U Tbilisiju je policija koristila vodene topove, suzavac i gumene metke. Ministarstvo unutrašnjih poslova registrovalo je preko 220 hapšenja, dok je više desetina demonstranata, novinara i policajaca povređeno. Ovakvo nasilje postaje sve ozbiljnije iz dana u dan. U ovom eksplozivnom okruženju, istražujemo moguće ishode u narednim nedeljama.

Eskalacija represije?

Vladajuća partija pokazuje spremnost za nepopustljiv stav, ignorišući zahteve demonstranata i proevropske predsednice Salome Zurabišvili za nove izbore. Predsednica, koja je u otvorenom sukobu s vladom, ima ograničene ovlasti, ali je najavila da će ostati na funkciji sve dok “legitimni” parlament ne izabere novog predsednika.

Eksperti upozoravaju da su trenutne scene represije samo nagoveštaj ozbiljnijih događaja. Dugotrajna represija mogla bi dodatno ugroziti međunarodni ugled vlade i ubrzati demokratsko nazadovanje zemlje.

„Zemlja je na ivici političke implozije, a situacija je svakim danom sve kritičnija“, upozorava Patrik Martin-Ženije, stručnjak za evropska pitanja i predavač na Institutu za političke studije u Parizu. „Protesti bi mogli eskalirati u još veću represiju, udaljavajući Gruziju od demokratskih normi.“

Tornike Gordadze, bivši ministar za evropske integracije i saradnik Instituta Žak Delor, deli slično mišljenje: „Protesti ne jenjavaju, već naprotiv, dobijaju na intenzitetu. Vlada bi mogla odgovoriti dodatnim nasiljem. Bez međunarodne intervencije, kriza bi mogla eskalirati u ulične sukobe praćene nasiljem.“

Održavanje „autoritarno-proruske“ stabilnosti?

Ako se protesti stišaju bez značajnijeg nasilja, partija „Gruzijski san“ mogla bi učvrstiti svoju kontrolu nad institucijama. Predstojeći predsednički izbori, zakazani za 14. decembar, koje će sprovoditi parlament, mogli bi obeležiti prekretnicu. S obzirom na trenutnu većinu, „Gruzijski san“ lako bi mogao izabrati proruskog predsednika, dodatno konsolidujući vlast.

„Nažalost, predsednica Salome Zurabišvili neće imati dovoljno moći da se suprotstavi vlasti koja čvrsto kontroliše i predsedništvo i parlament“, ističe Martin-Ženije. „Narodno nezadovoljstvo neće imati dovoljno poluga za promene, posebno ako Evropska unija i NATO ostanu pasivni.“

Međunarodna intervencija i novi izbori?

Jedan od mogućih scenarija uključuje međunarodnu medijaciju. Nakon donošenja zakona o „stranom uticaju“, zapadne zemlje uvele su sankcije protiv određenih gruzijskih zvaničnika. Dalji pritisci, poput suspenzije pregovora o viznim olakšicama, mogli bi primorati Tbilisi na povlačenje odluke i organizovanje izbora pod međunarodnim nadzorom.

Međutim, ovakav ishod zahtevao bi da vlast ograniči svoj uticaj, što deluje malo verovatno.

Revolucija ili nasilna represija?

Situacija bi mogla eskalirati u narodnu revoluciju, nalik na „Revoluciju ruža“ iz 2003. godine. „Demonstranti bi mogli pronaći inspiraciju u tom mirnom pokretu, koji je doveo do pada Eduarda Ševardnadzea“, primećuje Romain Le Kinju, stručnjak za istočnoevropske političke procese.

S druge strane, scenariji slični ukrajinskom Majdanu deluju manje verovatni, ali Rusija već koristi slične narative kako bi zastrašila građane.

Zaključno, budućnost Gruzije zavisi od odlučnosti naroda i reakcije vlasti. Hoće li zemlja krenuti putem demokratskih promena ili dodatne represije, ostaje da se vidi.