Politiko: Istočna Evropa strahuje od zabilaženja u trci za pozicije u EU i NATO

Istočnoevropske zemlje strahuju da će ponovo biti zaobiđene prillikom izbora najviših zvaničnika u Evropskoj Uniji i NATO kasnije ove godine, iako su se pre dve decenije pridružile tim institucijama, piše danas Politko.

Portal ukazuje da je najverovatnije imenovanje holandskog premijera Marka Rutea za novog generalnog sekretara NATO-a možda dobilo podršku Vašingtona, Londona, Pariza i Berlina, ali da je naišlo na mnogo hladnije reakcije među novijim članicama Alijanse, posebno onima na granici sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom.

Među kandidatima za lidera NATO su i rumunski predsednik Klaus Johanis, čija je vlada u februaru obavestila Alijansu o njegovoj potencijalnoj kandidaturi, i estonska premijerka Kaja Kalas, koja se još nije zvanično kandidovala, ali je prošle godine pokazala interesovanje da dođe na čelo Alijanse.

“Ako razmišljamo o geografskoj ravnoteži, to će biti četvrti generalni sekretar (NATO) iz Holandije. Postavlja se pitanje da li u NATO postoje zemlje prvog i drugog ranga. Jesmo li jednaki ili nismo jednaki?”, upitala je Kalas prošle nedelje za potkast u Politiku.

Kalas se, zajedno sa šefom litvanske diplomatije Gabrijeliusom Landsbergisom, pominje i kao kandidat za neku funkciju u EU, kao što je mesto šefa evropske diplomatije na kojem je trenutno Žozep Borelj.

Iako visoko pozicionirani evropski zvaničnici očekuju da će francuski predsednik Emanuel Makron podržati Kalas za tu funkciju, nisu svi uvereni da ona ima šanse.

“Ne vidim da bi Francuska i Nemačka pristale na to, iz istih razloga zbog kojih ona nije opcija za posao u NATO. Da li zaista stavljamo nekoga ko voli da jede Ruse za doručak na ovu poziciju?”, upitao je neimenovani zvaničnik EU.

Istočnoevropske zemlje dobile su samo nekoliko najviših pozicija u EU i NATO-u od kada se većina njih pridružila ovim institucijama 2004. godine, nekih 15 godina nakon pada “gvozdene zavese”, ukazuje portal.

Poljska je jedina zemlja u regionu kojoj je dodeljena jedna od visokih funkcija u EU pošto je Donald Tusk, atuelni premijer Poljske, bio predsednik Evropskog saveta, a bivši poljski premijer Jerži Buzek bio je predsednik Evropskog parlamenta.

Najvišu poziciju u EU iz istočne Evrope trenutno ima Letonac Valdis Dombrovskis, koji je na čelo trgovinskog portfelja došao nakon što je irski političar Fil Hogan podneo ostavku.

Kada je reč o NATO-u, Rumun Mirčea Džoana je zamenik generalnog sekretara Alijanse.

Pored imenovanja za generalnog sekretara NATO, najviše funkcije u EU biće preraspodeljene nakon izbora za Evropski parlament u junu ove godine.

Očekuje se da će aktuelna predsednica Evropske komisije i bivša nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen dobiti još jedan mandat, ali je otvorena trka i za druge pozicije, kao što su predsednik Evropskog saveta, predsednik Evropskog parlamenta i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski pominje se kao mogući komesar za odbranu, što je nova pozicija čije je stvaranje najavila Fon der Lajen ukoliko ponovo dođe na čelo Evropske komisije.

Visoko pozicionirani zvaničnici u Estoniji, Litvaniji i Letoniji veruju da među velikim silama u zapadnoj Evropi i dalje vlada “nepravedna pristrasnost” prema ovim državama, posebno imajući u vidu njihove oštre stavove prema Rusiji nakon početka rata u Ukrajini, navodi Politiko.

Oličenje otpora zapadnih Evropljana prema tome da lider NATO-a bude iz baltičke države predstavlja izjava bivšeg visoko pozicioniranog holandskog zvaničnika u Evropskoj komisiji Fransa Tumermansa, koji je prošle godine rekao da je Kaja Kalas premijer zemlje “koja je na granici sa Rusijom”.

Bivši letonski ministar odbrane Artis Pabriks izjavio je, povodom procesa selekcije za mesto generalnog sekretara NATO, da ljudi u Letoniji osećaju da nisu dovoljno konsultovani.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs