Retrospektiva: Top 10 svetskih događaja koji su obeležili 2024. godinu

Smrt Alekseja Navaljnog u zatvoru

U februaru, ruska zatvorska služba objavila je da je opozicioni lider Aleksej Navaljni izgubio svest i da pokušaji reanimacije nisu uspeli. Navaljni je bio u zatvoru od 2021. godine, nakon povratka u Rusiju, kada je jedva preživeo trovanje za koje je, kao i mnogi drugi, verovao da je delo Kremlja, sa ciljem da se utiša jedan od najglasnijih kritičara vlasti.

Godine 2023. osuđen je na dodatnih 19 godina u udaljenoj kaznenoj koloniji iznad Arktičkog kruga, zbog optužbi koje su ga prikazivale kao opasnog ekstremistu.

Tačan uzrok njegove smrti ostao je nepoznat, a ruska istraga je tvrdila da je umro od kombinacije bolesti – što je odbacila njegova supruga. Nakon njegove smrti, američki predsednik Džo Bajden izjavio je da je Vladimir Putin odgovoran za smrt ovog popularnog političara. Hiljade pristalica okupile su se u Moskvi na njegovoj sahrani, uzvikujući parole protiv rata i tražeći kraj Putinovog režima.

U poslednjim godinama života proveo je stotine dana u malim, klaustrofobičnim ćelijama za kaznu, koje su osmišljene da slome duh zatvorenika. Njegovi posthumni memoari, pod nazivom “Patriot”, objavljeni osam meseci nakon smrti, pokazali su da u tome nisu uspeli.

Veštačka inteligencija u svakodnevnom životu

Iako to nije “Singularitet”, ovo je korak ka njemu. Ova godina donela je veliki napredak u razvoju veštačke inteligencije, sa alatima kao što su OpenAI-jev ChatGPT, Googleov Gemini i Microsoftov Copilot, koji su postali deo svakodnevnog života. Napredak u mašinskom učenju dostigao je nivoe koji su pre nekoliko godina bili nezamislivi, otvarajući mnoga pitanja o tome kako će izgledati naši poslovi u budućnosti.

Medijske kompanije izrazile su zabrinutost zbog neograničenog apetita AI modela za ljudski sadržaj, koji je često zaštićen autorskim pravima. Tokom godine, izdavači poput Financial Times-a, News Corp-a, Politico-a i Le Monde-a postigli su dogovore sa AI kompanijama o korišćenju njihovog sadržaja i kompenzacijama.

Evropska unija predvodila je u definisanju etičkih okvira za AI, uvodeći Zakon o veštačkoj inteligenciji u avgustu.

Ponovne proteste u Gruziji

U maju su ulice Tbilisija postale poprište masovnih protesta zbog zakona koji je zahtevao da nevladine organizacije, koje dobijaju više od 20% sredstava iz inostranstva, budu registrovane kao “strani agenti”. Ovaj zakon, inspirisan ruskim, naišao je na oštro protivljenje, uključujući i predsednicu Salome Zurabišvili.

U oktobru, parlamentarni izbori izazvali su novu buru protesta, dok je vladajuća stranka osvojila 54% glasova. Opozicija je bojkotovala parlament, tvrdeći da su izbori pokradeni.

Dodatni bes izazvan je odlukom vlade da odloži proces pridruživanja EU do 2028. godine. Protesti su se nastavili skoro svake noći, sa sukobima između demonstranata i policije.

Ukrajinski prodor u Kursku oblast

Posle više od dve i po godine rata, ukrajinska vojska je u avgustu iznenadila svet osvajanjem teritorije u Kurskoj oblasti Rusije. Moskva je naredila evakuaciju 200.000 civila, dok je Kremlj pozvao pojačanja, uključujući i 10.000 vojnika iz Severne Koreje.

Rat u Libanu

U septembru su eksplozije pogodile južni Bejrut, izazivajući sukobe između Izraela i Hezbolaha. Sukobi su kulminirali napadima na Bejrut i smrću lidera Hezbolaha, Hasana Nasralaha. Prekid vatre proglašen je u novembru, nakon što je više od 3.000 ljudi izgubilo živote.

Povratak Donalda Trampa

Bivši američki predsednik Donald Tramp osvojio je drugi mandat, nakon tesne izborne trke protiv Kamale Haris. Njegova kampanja bila je obeležena napadom na mitingu i spekulacijama o mentalnoj sposobnosti Džoa Bajdena, koji je povukao kandidaturu.

Nalog za hapšenje Benjamina Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog ratnih zločina u Gazi, što ga je izolovalo na svetskoj sceni.

Anuliranje izbora u Rumuniji

Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji obeležio je šokantnu pobedu krajnje desničarskog kandidata Kalina Đorđeska, čija je kampanja bila podržana od strane Rusije. U decembru, izbori su poništeni zbog navodnog mešanja.

Vanredno stanje u Južnoj Koreji

Predsednik Južne Koreje, Jun Suk Jeol, proglasio je kratkotrajno vanredno stanje u decembru, koje je ukinuto nakon šest sati. Parlament je pokrenuo njegov opoziv zbog pokušaja uzurpacije vlasti.

Pad Bašara al-Asada

Sirijski režim Bašara al-Asada srušen je u munjevitoj ofanzivi pobunjenika, koji su zauzeli Damask. Asad je pobegao u Rusiju, dok nova administracija pokušava da obnovi razorenu zemlju.