Saznajte da li je za vas bolje belo ili crveno vino

Za mnoge ovo godišnje doba ispunjeno je prazničnim dekoracijama, porodičnim okupljanjima, dobrom hranom i pokojom čašom vina.

A ako ste se ikada pitali da li vino prija ili škodi vašem zdravlju, evo šta treba da znate pre nego što otvorite sledeću bocu.

Najzdravije je suvo belo vino ili bilo koje vino koje se uzgaja u hladnijim klimama jer ima manje šećera i alkohola, kaže Debi Petitpejn, registrovani dijetetičar i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku. A evo i zašto, prema USA Today.

Pre svega, neka vina sadrže ostatke šećera ili prirodne šećere zaostale od fermentacije grožđa. Druga, poput desertnih vina, imaju dodate šećere.

Sledeći ključni faktor je alkohol, što je još jedan izvor koncentrisanih kalorija u vinu. Pošto vino ne nudi mnogo hranljivih materija osim ovih kalorija, poželećete da potražite vino sa nižim sadržajem šećera i alkohola.

Zdravije konzumiranje vina

Smernice o ishrani za Amerikance ne preporučuju više od dva pića dnevno za muškarce i ne više od jednog pića dnevno za žene. Suva bela vina imaju manji procenat i kalorija i alkohola u sebi.

Čak i gde je vino nastalo čini ozbiljnu razliku. Topliji regioni omogućavaju dužu sezonu rasta, tako da grožđe postaje zrelije pre nego što se ubere. Od njega se pravi vino sa većim sadržajem šećera i alkohola. Nekoliko primera vinskih regiona hladne klime su delovi severozapada Pacifika, severna Francuska, Njujork, Čile, Mađarska, Novi Zeland, severna Italija, Južna Afrika, Austrija, Nemačka i severna Grčka i Makedonija, navodi Vine Folli.

Osim pametnih izbora vrste, postoji još nekoliko načina da pijete vino na najzdraviji mogući način. Možete da probate bezalkoholno vino ili ako već pijete više čaša, menjajte naizmenično alkoholno i bezalkoholno piće. Ili, pak, pretvorite svoje vino u špricer.

– Dodavanje sodu ili gaziranu vodu donekle razblažujete svoje vino, čime dobijate veću količinu pića, ali bez dodatnih kalorija i alkohola – ističe Petitpejn.

Da li je vino dobro za vas?

Istraživanja o prednostima i rizicima umerene konzumacije vina su u toku. Neke studije pokazuju potencijalnu vezu između crnog vina i dugovečnosti i između umerenog unosa alkohola i kognitivnih funkcija. Druge, pak, pokazuju da svaki nivo unosa alkohola negativno utiče na naše zdravlje.

Jedno je sigurno – lekar vas nikada neće ohrabriti da počnete da pijete zbog zdravstvenih koristi. Recimo, istraživanja pokazuju da nijedna količina alkohola nije bezbedna tokom trudnoće, kao i da prekomerna upotreba alkohola može da izazove ili pogorša oko 200 različitih vrsta bolesti.

Međutim, špostoji i jedan antioksidant koji se nalazi u crvenom vinu – tzv. resveratrol, koji potiče iz kožice grožđa i ima antiinflamatorna svojstva. I neka druga vina ga sadrže. Takođe je prisutan u hrani kao što su kora paradajza, čokolada i kikiriki.

– Morali biste da pijete puno crnog vina da biste imali blagotvorne efekte na svoje zdravlje, tako da (preporučena) jedna čaša crnog vina dnevno neće pružiti dovoljno – otkriva dijetetičar Aleks Aldeborg.

Nedavna studija objavljena u BMC Medicine pokazala je da konzumacija alkohola može imati i pozitivne i negativne efekte na rizik od kardiovaskularnih bolesti (KVB). Studija je primetila metabolite, nusproizvode metabolizma supstance koje mogu da posluže kao znaci bolesti. Od 60 posmatranih, sedam metabolita povezalo je dugotrajnu umerenu konzumaciju alkohola sa povećanim rizikom od KVB.

Ova studija je samo jedan deo slagalice koji pomaže da se sazna o uticaju alkohola na ukupno zdravlje. A drugi deo neophodne slagalice je da se otkrije koliko koristi dolazi od alkohola, a koliko od biljnih hranljivih materija tokom procesa fermentacije grožđa.

– Verovatno postoji prekretnica na kojoj malo može da zaštiti zdravlje nekih ljudi, ali previše vodi zdravlje u potpuno pogrešnom pravcu – zaključuje Petitpejn.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs