Sud u Hong Kongu osudio 45 zagovornika demokratije zbog optužbi za subverziju

U utorak, 19. novembra, sud u Hong Kongu osudio je svih 45 optuženih u najvećem suđenju pod sveobuhvatnim zakonom o nacionalnoj bezbednosti. Glavni organizator, Beni Taj, dobio je najdužu kaznu od 10 godina zatvora.

Međunarodne osude usledile su brzo – Sjedinjene Američke Države, Australija i organizacije za ljudska prava oštro su kritikovale presude, ocenjujući ih kao dokaz slabljenja političkih sloboda u Hong Kongu nakon što je Peking 2020. godine uveo zakon o bezbednosti. Tajova kazna je najduža izrečena po ovom zakonu, koji je donet s ciljem gušenja neslaganja nakon masovnih, ponekad nasilnih protesta za demokratiju prethodne godine.

Grupa, koja je uključivala ličnosti iz različitih političkih sfera Hong Konga, optužena je za subverziju zbog organizovanja neformalnog glasanja 2020. godine, u nastojanju da se ostvari većina u pro-demokratskim izborima.

U utorak, svih 45 optuženih izvedeni su pred sud i smešteni u tesni deo za optužene, odakle su povremeno mahali ka publici. Pored Taja, kao organizatori su označeni i političari Au Nok-hin, Endru Čiu, Ben Čung i australijski državljanin Gordon Ng, koji su dobili kazne do sedam godina i tri meseca.

Preostalih 40 optuženih dobilo je kazne od najmanje četiri godine i dva meseca. Posle Taja, najduža kazna izrečena je mladom aktivisti Ovenu Čouu, koji je osuđen na sedam godina i devet meseci, uz obrazloženje da je imao “proaktivniju ulogu u zaveri u odnosu na druge optužene”.

Odbijanje pokoravanja

“Dugačka kosa” Leung Kwok-hung, 68-godišnji suosnivač poslednje opozicione stranke u Hong Kongu, Lige socijalnih demokrata, dobio je kaznu od šest godina i devet meseci. Njegova supruga i liderka LSD-a, Čan Po-jing, izjavila je ispred suda da je kazna “očekivana”. “To je ono što jeste – bilo da se smejem ili plačem, odlučujem da se smejem malo,” rekla je.

Leticija Vong, bivša odbornica opozicione stranke koja je prisustvovala izricanju kazni, ocenila je da presude “podstiču ljude da priznaju krivicu i svedoče protiv svojih kolega”. “Za one koji odbiju da se pokore, kazne su očigledno strože,” dodala je.

Zapadne zemlje i međunarodne organizacije za ljudska prava osudile su ovo suđenje kao dokaz sve većeg autoritarizma u Hong Kongu. Portparol američkog konzulata u Hong Kongu izjavio je da Sjedinjene Države “snažno osuđuju” presude, dodajući da su optuženi “agresivno procesuirani i zatvoreni zbog mirnog učešća u normalnim političkim aktivnostima.”

“Stroge kazne koje su danas izrečene… odražavaju koliko su brzo građanske slobode i nezavisnost pravosuđa u Hong Kongu propale u poslednje četiri godine,” rekla je Maja Vang, zamenica direktora za Kinu pri organizaciji Human Rights Watch, u izjavi.

Ana Kvok, izvršna direktorka Vašingtonskog saveta za demokratiju u Hong Kongu, osudila je presude kao “napad na suštinu Hong Konga – na težnju za slobodom, demokratijom i pravom na političko izražavanje”. Kina i vlasti Hong Konga odbacile su kritike, tvrdeći da je zakon o bezbednosti obnovio red posle protesta 2019. godine i upozoravajući na “mešanje” drugih zemalja.

Ukupno 47 osoba bilo je optuženo nakon hapšenja u januaru 2021. godine, što ovo suđenje čini najvećim po broju optuženih. Trideset jedan optuženi priznao je krivicu, dok je 16 njih prošlo suđenje koje je trajalo 118 dana prošle godine, gde je 14 osuđeno, a dvoje oslobođeno u maju.

Cilj izbornih primarnih izbora, održanih u julu 2020. godine, bio je da se izabere lista kandidata iz različitih političkih grupa za povećanje njihovih izbornih šansi. Ako bi se postigla većina, plan je bio da se vlada primora na ispunjenje zahteva iz protesta 2019. godine – uključujući opšte pravo glasa – pretnjom vetom na budžet. Tri sudije, koje je vlada odabrala za suđenja po zakonima o bezbednosti, izjavile su da bi postupci grupe izazvali “ustavnu krizu”.