Sumnjali su da utiče na nastanak raka, stručnjaci tvrde suprotno: EK odobrila sporan herbicid na još 10 godina

Evropska komisija saopštila je da će sama odobriti produženje dozvole za glifosat na još 10 godina posle neuspelog glasanja zemalja članica.

Iako je francuski predsednik Emanuel Makron još 2017. godine obećao da će zabraniti kontroverzni herbicid najkasnije za tri godine, a potom 2020. godine uveo ograničenu upotrebu glisofata, Francuska je ostala uzdržana na glasanju u EU, piše Politiko.

Makronovo obećanje pokrenulo je žestoku političku borbu u Evropskoj uniji, u kojoj je najrasprostranjeniji pesticid na svetu ponovo odobren za upotrebu od strane poljoprivrednika u sred zabrinutosti da je i kancerogen i štetan po biodiverzitet.

Glasanje o proširenju upotrebe glifosata zavisilo je od odluka Nemačke i Francuske, koje su bile u poziciji da utiču na ishod glasanjem “protiv”. Uzdržanjem i prebacivanjem tereta na Komisiju, dve zemlje su se zaštitile od potencijalnog sudara sa svojim poljoprivrednim i agrohemijskim lobijima.

Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir, član Zelene stranke, obećao je da će glasati protiv predloženog produženja, ali je bio primoran da se uzdrži zbog podela unutar trostranačke koalicije levog centra u Berlinu.

Njegov francuski kolega, Mark Fesneu, zalagao se za kraći period obnove od sedam godina, po uzoru na pristup zemalja postepenog ukidanja glifosata tamo gde su alternative dostupne- ali Komisija je taj predlog ocenila kao nepraktičan.

Razvijen od strane američke hemijske kompanije Monsanto 1970-ih, glifosat je postao prvi izbor farmera koji žele da očiste svoja polja od neželjenog korova. Danas se tragovi tog herbicida mogu naći svuda – u hrani, zemlji, vodi, vazduhu, pa čak i kiši. Potencijalno opasne koncentracije glisofata nađene su u prašini unutar domova farmera i ljudi koji žive blizu farmi

Ovaj agrikultrni pesticid povezan je sa povećanom stopom obolelih od raka i Parkinsonove bolesti, ali i sa degradacijom životne sredine. Međutim, Evropska hemijska agencija je u svom zaključku 2022. godine iznela da nije pronašla povezanost glusofata sa pojavom raka, iako je zaključila da sporni pesticid može da izazove ozbiljno oštećenje očiju i toksičan je za vodeni život.

Ova procena korišćena je prilikom presude Evropske agencije za bezbednost hrane da, ako se koristi kako je propisano, glisofat je bezbedan za upotrebu u agrikulturi. A ova odluka, podstakla je Evropsku komisiju da svojim državama članicama predloži da glasaju za produženje dozvole za još 10 godina.

Najveći proizvođač glisofata, kompanija Bajer, koja je 2018. godine pripojila Monsanto, pozdravila je regulatorne odluke kojima se potvrđuje bezbednost herbicida, piše Politiko.

Kritičari – uključujući zdravstvene i ekološke grupe, tvrde da regulatorni sistem EU za pesticide daje prioritet ekonomskim interesima poljoprivrednog sektora, dok ne prepoznaje složene načine na koje pesticidi stupaju u interakciju sa životnom sredinom i ljudima.

Kritičari takođe ukazuju na ogromno oslanjanje EFSA na studije koje je sprovela sama industrija, a koju je Komisija optužila da nije dostavila studije koje dovode u pitanje bezbednost njihovih proizvoda. Sa svoje strane, EFSA priznaje da regulatorni okvir pod kojim posluje ima nedostatke.

“Debata o glifosatu je istakla činjenicu da je način na koji regulatorni okvir trenutno procenjuje pitanja biodiverziteta nepotpun”, rekao je francuskim zakonodavcima prošle nedelje Giljem de Seze, glavni predstavnik Agencije za procenu rizika od pesticida.

On je istakao da je agenciji potrebno još zaposlenih i dodatnih 15 miliona evra godišnje kako bi se nedostaci i kašnjenja u proceni pesticida, otklonili. Međutim, sa tim se ne slaže izvršni direktor EFSA Bernhard Url.

Luksemburg je bila jedina zemlja Evropske unije u kojoj je upotreba glisofata bila zabranjena na nacionalnom nivou do ove godine, kada je zabrana skinuta posle sudskog spora sa Bajerom.

Izvor / Saznaj više: Telegraf.rs